Predrasude o izbeglicama najbolje “brišu” deca

Međunarodni dan izbeglica obeležava se danas u celom svetu, a kako kaže Jelena Kostić iz Nevladine organizacije “Sigma plus” koja pomaže izbeglicama u prihvatnim centrima na jugu Srbije, najbolji primer “brisanja predrasuda” su deca koja nisu nailazila na otpor i odbacivanje svojih vršnjaka sa kojima dele školske klupe.

Nekoliko stotina izbeglica smešteno je u četiri prihvatna centra na jugu Srbije, a kako kaže Kostićeva, veliki broj njih tu živi više od godinu i po dana.

Za mnoge od njih je naša zemlja samo usputna stanica, dodaje, i oni i dalje pokušavaju da pronađu način da dođu do zemalja zapadne Evrope. Deca dobar primer "brisanja" granica; foto: Flickr/Trocaire

Nažalost, kako kaže Kostićeva, krijumčarski kanali su jedini instrument koji koriste.

“Sigma Plus” ima terenske saradnike u centrima u Beloj Palanci, Pirotu, Bosilegradu i Dimitrovgradu i kao partner UNHCR-a pruža podršku u identifikovanju najugroženijih među njima i upućuje ih na postojeće institucionalne okvire zaštite i pruža pomoć u odeći, obući i higijeni i prevodilačkim uslugama - navodi Kostićeva.

Pozitivna stvar je to što se deca izbeglica uključuju u školski sistem, pojašnjava, ali vremenom podrška roditelja u tome slabi, te je dosad svega nekoliko deteta po opštini završilo razrede.

Roditelji su preokupirani pronalaženjem načina za prelazak granice i nisu usredsređeni na školske obaveze dece - dodaje.

Oko 3.000 izbeglica smešteno u centrima u Srbiji

Poslednjih godina je, kako kažu u Komesarijatu za izbeglice, Srbija pokazala humanost i poštovanje međunarodnih standarda, prema više od milion migranata koji su 2015. godine prošli kroz našu zemlju. Pošto je neizvesno koliko će dugo izbeglice biti u našoj zemlji, imperativ nadležnima treba da budu potpuniji uslovi za njihovu integraciju.

U ovom trenutku, u 18 prihvatnih i centara za azil smešteno je blizu 3.000 migranata, najčešće poreklom iz Avganistana, Pakistana, Irana, Iraka i Sirije. Četvrtinu od njih čine deca, koja idu u školu sa našom decom, druže se, posećuju, zajedno slave rođendane – navodi se u saopštenju Komesarijata.

Komesarijat za izbeglice i migracije podseća na sve one ljude koji su, ne svojom krivicom, ostali bez doma, bez najmilijih, bez posla i imovine, prisiljeni da traže sigurnu zemlju i novi dom negde drugde.

Naša država je zajedno sa ostatakom sveta suočena sa prilivom migranata sa Bliskog istoka i Afrike, ali se još bori sa rešavanjem problema izbeglih tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.

Usled ratnih dešavanja na prostorima bivše SFRJ devedesetih godina u Srbiju došlo 618.000 ljudi. U statusu izbeglice još se nalaze 27.802 lica (19.038 iz Republike Hrvatske i 8.764 iz Bosne i Hercegovine). Broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe daleko je veći, a njihovu sudbinu deli i više od 201.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije - kažu iz Komesarijata.

Inače, Svetski dan izbeglica ustanovljen je kako bi se na globalnom nivou podigla svest o izbeglicama, kao odgovornost za preko 65 miliona ljudi širom sveta koji su bili primorani da napuste svoje domove zbog ratnih sukoba, prirodnih katastrofa ili ekstremnnog siromaštva.

Podsetimo, kako je nedavno rekao Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kulturni obrasci koji važe u našoj zemlji treba da se promene i građani moraju da budu spremni da prihvate izbeglice, ali i emigraciju svojih potomaka, jer Srbija postaje migrantsko društvo.