Preko 600 ljudi zatečeno u radu "na crno" ove godine na jugu

Za prvih 6 meseci 2019. godine Inspekcija rada na jugu Srbije uhvatila je u 227 firmi više od 600 radnika koji su radili "na crno", pokazuje analiza Ministarstva rada. Stručnjaci kažu da to što radnici rade neprijavljeni kao posledicu ima lošije javne usluge i kvalitet života zbog slabije naplate poreza, a dovodi i do otpuštanje radnika, smanjenja investicija i zatvaranja preduzeća zbog nelojalne konkurencije.

Najviše radnika na crno, njih 255, uhvatili su vranjski inspektori rada na teritoriji koju pokrivaju. Na ovoj listi slede Niš sa 137 radnika, Leskovac sa 120, Prokuplje sa 62 i Pirot sa 57. Delatnosti zatečenih zaposlenih "na crno" su uglavnom - obezbeđenje, ugostiteljstvo, trgovina i građevinarstvo. Prema podacima ministarstva, 9 radnika na Koridoru 10 otkriveno je da rade obezbeđenje "na crno".

Ovaj vid sive ekonomije još nije iskorenjen u Srbiji, a iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koja se bavila ovim problemom, objašnjavaju da rad na crno negativno utiče na privredu tako što stvara nelojalnu konkurenciju među poslodavcima.

Zato što poslodavci koji ne prijavljuju radnike imaju niže troškove najmanje za iznos koji nisu platili za poreze i doprinose i nemaju administrativne troškove koji prate plaćanje tih obaveza. Zbog toga mogu da imaju niže cene proizvoda i usluga i na nezakonit način da steknu bolji položaj na tržištu. Rad na crno takođe negativno utiče na budžet Republike Srbije i budžete lokalnih samouprava - kaži iz NALED-a.

Iz ove organizacije procenjuju da se za svakog četvrtog radnika ne plaćaju puni porezi doprinosi, a taj novac bi bio uložen u školstvo, zdravstvo, infrastrukturu, socijalnu zaštitu, PIO fond. Zbog toga se novac za penzije dotira iz državnog budžeta, navode iz NALED-a, a tako je uskraćen i RFZO koji finansira nabavku lekova i plate zdravstvenih radnika.

Posledice sive ekonomije su lošije javne usluge i kvalitet života zbog slabije naplate poreza, otpuštanje radnika, smanjenje investicija i zatvaranje preduzeća zbog nelojalne konkurencije, narušavanje prava, bezbednosti i zdravlja zaposlenih, narušena prava potrošača i ugrožen kvalitet i zdravstvena ispravnost proizvoda koji ne podležu kontroli - objašnjavaju iz NALED-a.

Za šta su sve uskraćeni oni koji rade “na crno”?

Pirotski, vranjski, leskovački, prokupački i niški inspektori zatekli su 613 radnika “na crno” na jugu Srbije. Iz NALED-a napominju da ovakav način zapošljavanja oduzima sva prava radniku među kojima su pravo na penzijsko i zdravstveno osiguranje i osiguranje u slučaju povrede na radu.

Uskraćeni su mogućnosti da osiguraju članove porodice i formalnog prava na godišnji odmor, a nemaju ni kreditnu sposobnost. Radnik koji radi bez ugovora teško može da se pravno zaštiti ukoliko ga poslodavac otpusti ili ga na neki drugi način prevari (ne isplati zaradu ili mu ne dozvoli pauzu, odlazak na godišnji odmor ili ga obaveže da radi više od osam sati dnevno bez dodatne nadoknade) - objašnjavaju iz NALED-a.

Radnici se i danas bore za bolje uslove rada, foto: Savez samostalnih sindikata SrbijeDa ne postoje izgovori za rad "na crno", iz NALED-a objašnjavaju time da je to pitanje kakvom društvu Srbija teži i pitanje poštovanja zakona i vladavine prava. Tolerisanjem ove pojave šalje se negativna poruka odgovornoj privredi i potencijalnim investitorima.

Iskorenjivanje rada na crno je u dugoročnom interesu građana jer će svi koji rade moći da ostvare svoja zakonom zagarantovana prava - zaključuju iz NALED-a.

Inače, Zakon o radu predviđa da inspektor može da naloži poslodavcu prijavljivanje radnika koji je zatečen da radi na crno, po čemu je poslodavac dužan da postupi i informiše inspekciju u roku od 15 dana.