Premijerka odgovorila urednici Južnih vesti i još jedan slučaj od pozitivnog pretvorila u obračun sa medijima

Nakon što je prvo presudu za poslednje pretnje koje su upućene Južnim vestima navela kao pozitivan primer, premijerka Ana Brnabić reagovala je na izjavu urednice Gordane Bjeletić da je upravo predsednica Vlade znala sve o presudi pre nje i medija. U saopštenju Kabineta premijerke navodi se to nije istina, ali se ponavljaju iste činjenice koje su Južne vesti iznele – da su nadležni organi izvestili Vladu, ali ne i medij. Bjeletićeva zaključuje da je sve moglo zaista da bude pozitivan primer da se nije pretvorilo u novi obračun.

Prvo je premijerka govorila o pretnjama Južnim vestima koje su nadležni brzo rešili, ali iz konteksta da niko o tome nije pisao, niti obavestio građane.

Kada je Bjeletićeva rekla da nije moglo ni da se piše o tome, jer ni ona ni medij nisu obavešteni, oglasila se ponovo Brnabićeva preko svog Kabineta.

Imajući u vidu sve ove činjenice, tvrdnja urednice Južnih vesti da je premijerka Brnabić upoznata sa ishodom ovog postupka pre nje, nikako ne stoji. Kabinet predsednice Vlade ovim putem izražava žaljenje zbog toga što izjave poput ovih ne samo da ne odgovaraju istini, već i ne doprinose zajedničkoj borbi i naporu za unapređenje položaja novinara koje Radna grupa i svi njeni članovi ulažu – piše u saopštenju.

Činjenice koju su napisali u saopštenju su iste onima koje su bile i u tekstu Južnih vesti – o presudi i čitavom procesu se govorilo na Radnoj grupu za bezbednost novinara Vlade Srbije, ali ni sud, ni Tužilaštvo o tome nisu obavestili one kojima je prećeno.

Na sednici Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara koja je održana 29. maja ove godine, zamenik republičkog javnog tužioca Branko Stamenković, podnoseći izveštaj o slučajevima koji su toku, upoznao je članove Radne grupe sa ishodom ovog postupka. To je potom i navedeno i u saopštenju sa sastanka Radne grupe, koje je i na zvaničnom sajtu Vlade Republike Srbije – piše u saopštenju.

Bjeletićeva se sa druge strane zahvaljuje premijerki na brzoj reakciji na njenu izjavu i nada se da će ovaj pozitivan primer postati praksa.

Bojim se ipak da brzinom kojom napadaju medije i novinare nikada neće reagovati kada su novinari napadnuti. Pošto je iz ovog slučaja jasno da pravosuđe komunicira sa Vladom i njenim telom, a ne sa oštećenima. Predsednici Vlade samo molba da zamoli sud da i mi dobijemo presudu i žaljenje što su se umešali i jedini slučaj pretnji novinarima koji zaista jeste mogao da postane pozitivan primer kako pravosuđe može efikasno da radi svoj posao pretvorili u novu priliku da se obračunavaju sa medijima – rekla je Bjeletićeva.

Dodaje i da se ovakvim postupcima obesmišljava uloga pravosuđa i potvrđuje ono što novinari osećaju već godinama, da ishod i rešavanje slučajeva ne zavisi od zakona već od politike.

Advokat Marko Krstić kaže da je odredbama Zakonika o krivičnom postupku predviđeno da oštećeni ima pravo da bude obavešten o ishodu postupka i da mu se dostavi pravnosnažna presuda i ovo pravo oštećenog je jedno iz korpusa osnovnih prava koja su propisana procesnim normama ZKP.

Budući da je u konkretnom slučaju oštećeni lice čije je lično ili imovinsko pravo ugroženo ili povređeno krivičnim delom, i iz perspektive osnovnih prava oštećenog po ZKP, smatram da oštećeni nema drugi način da sazna o ishodu postupka već dostavljanjem pravnosnažne presude, kako bi dalje ostvarivao svoja prava prema učiniocu krivičnog dela, u parničnom ili drugom postupku. Presuda koja je pravnosnažna mora se dostaviti oštećenom – zaključuje Krstić.

Koliko je važan efiikasan rad pravosuđa u slučajevima pretnje, pritisaka i napada na novinare, pokazuje i statistika Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). U njihovoj bazi su u 2020. i prvoj polovini 2021. (do kraja maja) evidentirana čak 232 slučaja u kojima su novinari na neki način bili ugroženi.

Prošle godine ih je bilo 189, što je rekord u poslednjih 12 godina. Na istom sastanku radne grupe na kojem se govorilo i o slučaju Južnih vesti, tužilac Branko Stamenković rekao je da je samo u aprilu formirano 9 novih predmeta na osnovu 9 prijava.