Preševom lutaju na desetine izbeglica koje ne mogu dalje

Porodica od 13 odraslih i četvoro dece čeka u šatoru u spoljnom delu preševskog kampa za izbeglice gde su, kažu, zaglavljeni jer, pošto nisu iz Avganistana, Sirije i Iraka, ne mogu dalje „balkanskom rutom“.

Glava ove porodice Mahmed Han nerado otkriva da su izbegli iz Pakistana jer zna da njegovim najbližima to zatvara put ka Nemačkoj gde ih čekaju rođaci.

Nismo dobili papir da možemo dalje, a želim brzo u Beograd. Nemamo gde nazad, nemamo više kuću u koju bismo se vratili – priča Han.

U Preševu je i više od 20 Egipćana, a još i više Marokanaca – svi su u istom problemu. Jedan od njih, Ahmed Apuluafa iz Egipta, stigao je u Srbiju pre 15 dana.

Iz Makedonije je ušao uz pomoć krijumčara koji su ga, priča, tukli i uzeli mu 700 evra. U Srbiji je slagao da je iz Sirije da bi mogao dalje.

Međutim, u Šidu, gde je pokušao da se ukrca u voz za Slavonski Brod u Hrvatskoj, njegova laž je otkrivena.

Nisu mi dali da uđem u voz i vraćen sam u Preševo. Nemam para, nemam ništa. Ne znam šta ću. Kažu mi samo: „Ostani ovde“ – priča Ahmed.

Od volontera humanitarnih organizacija dobio je lekove i hranu. Oni „zaglavljenima“ u tome mogu da pomognu, ali ne i da im omoguće put dalje. 

Ostaju i duže od nedelju dana tu. Ne znamo šta da im kažemo jer ni mi nemamo informacije o tome šta će biti sa njima – kaže volonterka Ana Frinli iz Švajcarske.

Spavaju u šatorima humanitarnih organizacija ili u kampu i čekaju da čuju šta će biti s njima. 

Za predstavnike republičkog Komesarijata za izbeglice i migracije, oni kojima put „balkanskom rutom“ nije dozvoljen, a ipak su se našli u Srbiji, samo su „sporadični slučajevi“.

Kako objašnjavaju iz UNHCR-a, svi oni imaju pravo da zatraže azil u Srbiji, a dok traje procedura imaju pravo i da borave u nekom od srpskih azilnih centara, kao i na zdravstvenu zaštitu.

Prema podacima ove organizacije, u Preševu je u subotu registrovano 1.017, a u nedelju 1.787 izbeglica iz Avganistana, Sirije i Iraka. Podsetimo, oni tu stižu tako što pešače od iz kampa Tabanovci u Makedoniji kilometrima i na temperaturama u minusu.

---

Ne zna se koliko je „zaglavljenih“ u Srbiji

Pošto se izbeglice koje nisu iz Avganistana, Sirije i Iraka ne evidentiraju, jer zvanično nemaju ni prava da legalno stignu u Srbiju, tačne informacije o tome koliko ih je u Srbije zvanično nema, ali nevladine organizacije koje štite prava migranata sve češće izveštavaju o tome da ih je u celoj zemlji, pa i Beogradu, sve više.

Iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila kažu da njihovi članovi prepoznaju takozvane „ekonomske migrante“ na ulicama i da im pružaju pravnu i psihološku pomoć. Upozorava se da ovakva situacija pogoduje samo krijumčarima jer se „ekonomski migranti“ odlučuju i da ilegalno napuste zemlju. 

Pravilo da takozvani „ekonomski migranti“ ne mogu kroz Balkan doneto je 19. novembra. Pre nedelju dana stigla je još jedna restrikcija. Posle Nemačke i Austrije, i ostale zemlje na „ruti“ Hrvatska, Srbija i Makedonija lančano su usvojile odluku – na put mogu samo oni koji se izjasne da žele azil u Austriji ili Nemačkoj.