Princip se obučavao u Kazanđolu kod Vranja

Po sada već istorijski utvrđenim činjenicama, Gavrilo Princip se sa ostalim Mladobosancima u Kazanđolu, klisuri Vranjske reke, obučavao rukovanju bombom, kamom i pištoljem, iz koga su u Sarajevu ispaljena smrtonosna dva metka koja su ubila Franca Ferdinanda i Sofiju Hotek.

To više nije urbana legenda već, iako decenijama skrivana, istorijska istina. Svi Vranjanci, budući da je ovo bilo malo mesto, znali su ko je tu i šta se po Kazanđolu radi, ali su svi čuvali tajnu.

Put Gavrila Principa do atentata u Sarajevu počeo je u Beogradu, odakle su ga uputili u Prokuplje gde se nalazio četnički štab vojvode Vojislava Tankosića. Iskusni obaveštajac, jedan od najistaknutijih članova i učesnika „Majskog prevrata“, videvši golobradog i neiskusnog Principa, odbio je njegovo učešće u specijalnim jedinicama.

Principa obučavao Mile Cupara; foto: commons.wikimedia.orgPrincip, mlad i žestok, usprotivio se tome, ali se sa Tankosićem nije moglo tako razgovarati, pa je Gavrilo tu dobio tvrde batine, lično od Tankosića. Priča kaže da mu je Gavrilo tada rekao – „zapamtićeš ti ko sam ja“.

Daljim svojim vezama, preko četničkog pokreta, Gavrilo Princip se krajem proleća 1912. godine obreo u Vranju. Tu su ga oberučke primili Živojin Rafajlović, zet znamenitog vranjskog zadužbinara Janče Jovanovića Baldžije i Mihajlo Stevanović – Mile Cupara.

Okupilo se tu još nekoliko pripadnika “Mlade Bosne” i u Kazanđolu je počela borbena obuka. Cupara ih je obučavao u rukovanju kamom, pištoljem sistema „brauning 1910“ i ručnim bombama. Ne zove se ulica u kojoj je Gavrilo Princip u Vranju stanovao džaba njegovim imenom. Tu su boravili i on i ostali Mladobosanci koji su bili na obuci u Kazanđolu. I sve se to zna, ali pisanih tragova nema, osim hronike porodice Cupara.

U velikom viru učilo se plivanje

Kaznađol - klisura Vranjske reke koja se nalazi tri kilometra severno od grada, ispod ostataka antičkog utvrđenja zvanog Markovo kale, kultno je mesto vranjske omladine još od turskog zemana. Tada se u velikom viru učilo plivanje, jer Vranje tada nije imalo bazene, a oko njega stvarale i ovaploćivale nebrojene ljubavi vranjske mladosti oba pola.

foto: spidzeleznicar.comTada retki vranjski intelektualci, pritisnuti političkim i životnim problemima, imali su običaj da se usamljuju u Kazanđolu.

Dok u Vranju nije napravljen bazen u naselju Tulbe, Vranjanci su leti odlazili na kupanje u Kazanđol. A kada je bazen počeo sa radom, srpsku omladinu u Kazanđolu nasledila je romska, jer Srbi Romima, u “multikulturno tolerantnom“ Vranju, nisu dozvoljavali kupanje u bazenu. Odmah padne “ćutek“.

Prosto je neverovatno da onolicka reka, kao što je Vranjska reka, napravi onako grandiozan prirodni fenomen, kao što je njen kanjon. Ali, kao što kaže poslovica za „tihu vodu koja breg roni“, tako je i vekovnim radom u steni Vranjska reka iznad grada i crkve Svetog Nikole stvorila velika udubljenja u kamenu.

Ta udubljen u kamenu podsećaju na ogromne kazane, po čemu su ovi virovi poznati pod imenom Kazanđol. Ovi “đolovi“, inače vrlo retki oblici u reljefu Evrope, nastali su kružnom erozijom.

Mesto za romantiku

foto: spidzeleznicar.comLegenda kaže da onaj ko nije vodio devojke u Kazanđol, nikako u Vranju ne može poneti epitet pravog “asli“ švalera. Budući da baštini tursko ime, verovatno su ga još Turci, sa svojim izoštrenim instinktom za čulna uživanja, otkrili.

Romantični ambijent kanjona čini svoje, i nema te vranjske „meraklike“ koja tu može da te odbije (a nema ni kuda da beži). Tako da se već sa prvim prolećnim danima, pa do kasne jeseni tu stvara prava gungula od parova.

No, i tu ima izdvojenih mišljenja, pre svega onih koji u Kazanđolu takva sladostrasna iskustva nisu doživeli. Ma ne valja tamo za te rabote, kažu oni, ti već usred posla, a ono pored tebe šušti reka, pa te tera na mokrenje svaki čas, ilala ti i takvo „onodenje“. Ali, ti „pomočkovci“ su u manjini.

Letnju sezonu Kazanđola redovno je otvarao daroviti vranjski slikar-naivac Šiško, koji se jednom godišnje, na dan dolaska proleća 21. marta, tu kupao sa svojim psom, kome niko, pa ni gazda nije znao imena. Pa Šiško u veliki vir, kuče u mali, te Vranjska reka nizvodno teče mutna i krvava kao pribogu Marica posle bitke.

foto: spidzeleznicar.comMarko Kraljević bacio ploču iznad Kazanđola

Prekrasna klisura opisana je i u legendi – iznad Kazanđola, gde se u pauzi kupanja išlo na sunčanje, nalazi se velika ravna stena, poznata kao Markova ploča. Na njenoj površini jasno se vide udubljenja koja podsećaju na velike otiske ljudskih stopala , konjskih kopita i ulegnuće oblika manjeg suda.

Ploča je dobila ime po Marku Kraljeviću, koji ju je, kaže legenda, našao negde kod sela Zlatokop, nekoliko kilometara od Vranja. Bacajući je kao kamen s ramena iz Zlatokopa, on je hitnuo ploču preko Morave, Donjeg Vranja i Vranja i bacio ju je čak na ovo mesto. 

foto: spidzeleznicar.comMarko je, prema predanju, sedeo na toj ploči čekajući Turke zulumćare pijući kafu. Tako su od njegovih stopala i Šarčevih kopita ostali tragovi na ploči. Udubljenje na steni ostalo je na mestu gde je stajala Markova šoljica sa kafom, po čemu se i danas zove „fildžan“. Takođe, tu postoje otvori u steni, slični minijaturnim pećinama. Ovo teško pristupačno mesto Vranjanci zovu „Markove furnje“, po turskoj reči furuna, gde je Marko Kraljević pekao hleb.

Uređenje klisure

Kazanđol se ponovo vraća u žižu vranjske javnosti, sa tendencijama da prevaziđe granice Vranja, pa i Srbije. Planinarsko društvo „Železničar“ učestvovalo je na ekološkom konkursu sa projektom „Uređenje Kazanđola“, odobrena su im sredstva i ona su potrošena.

foto: spidzeleznicar.comUređenje podrazumeva čišćenje od rastinja i obeležavanje cele deonice, čišćenje deonice od smeća naročito na potezu od Markovog kaleta do Kazanđola, izradu drvenih klupa za odmor na više mesta i ublažavanje nagiba izradom stepenica od prirodnih materijala. Pored toga projekat obuhvata izradu ograde, mostića od drveta preko reke na pojedinim mestima, uređenje vira na samom Kazanđolu i potpuno čišćenje i obeležavanje i osiguranje stene u samom Kazanđolu koja služi za obuku planinara.

Kako je klisura jedan od najlepših predela našeg kraja planirano je uključivanje deonice u Evropski pešački put E 7. Cilj je da se stvori ambijent, gde svako ko je željan prirode, prirodnih lepota i kulturno istorijskih vrednosti, rekreacije i relaksacije uvek može doći.