Prirodno-matematički fakultet u Nišu i "Vinča" u zajedničkom projektu - ispituju eroziju zemljišta
Geografi, hemičari i fizikohemičari sa niškog Prirodno-matematičkog fakulteta i Instituta za nuklearne nauke "Vinča" ispitivaće proces erozije zemljišta u Srbiji sve do 2025. godine. Iako saradnja te dve institucije traje duži period, predstojeći zajednički rad će biti u okviru međunarodnog projekta u kome učestvuju 25 zemalja iz Evrope i Azije.
Eroziju zemljišta, odnosno ispiranje i odnošenje najplodnijih i najsitnijih čestica iz rastresite podloge, PMF i Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju "Vinča" ispitivali su najpre tokom projekta "Strengthening the Capacities for Soil Erosion Assessment Using Nuclear Techniques to Support Implementation of Sustainable Land Management Practices", a koji su zajedno realizovali.
Taj projekat je, kako kaže koordinator i profesor na PMF-u Milan Đorđević, finansirala Međunarodna agencija za atomsku energiju iz Beča, a od nje su dobili i vrednu opremu.
Saradnja PMF-a i Vinče; foto: M. Dj.
Projekat se ticao procene erozije zemljišta korišćenjem nuklearnih tehnika. Budžet projekta je iznosio oko 130.000 evra. Preko tog projekta nabavljen je gamaspektrometar sa germanijumskim detektorom za Institut "Vinča", a za Prirodno-matematički fakultet u Nišu dron sa multispektralnom u vrednosti od 25.000 evra i termalnom kamerom i 3D skener – Lidar - kaže Đorđević.
Zajedno su ispitivali eroziju zemljišta u Srbiji za koju kaže da je globalni problem.
Usled nje nestaje najviši i najplodniji sloj zemljišta. U ekstremnim situacijama, na ogoljenom terenu, dolazi do toga da ne može ni vegetacija više da se razvija. To sve kasnije utiče i na to da sva voda koja padne na zemlju veoma brzo stigne do vodotoka, a kada oni ne mogu da prihvate tu količinu vode dolazi do poplava - navodi Đorđević.
Multidisciplinarni tim iz Niša i Beograda je nedavno konkurisao i kod Fond za nauku Republike Srbije u okviru programa "IDEJE". Predlog je bio projekat sa kojim bi se nastavilo istraživanje procesa erozije i redistribucije sedimenata, koristila bi se dobijena oprema i primenjivale bi se izotopske i nuklearne tehnike u kombinaciji sa metodama daljinskog osmatranja, ali Đorđević kaže da nije odobren.
Njihova ideja je bila da ispituju područje Malčanske reke.
Bavili bi se određivanjem stepena erozije zemljišta i mogućnosti sprečavanja erozije zemljišta u slivu Malčanske reke. Planirali smo da snimimo ceo sliv Malčanske reke koji je negde oko 35 kilometara kvadratnih, da se detaljno snimi, da se napravi precizan model terena i to onda koristi za modele, pošto je to osnova za sve modele za eroziju zemjišta - ističe Đorđević.
Međutim, to ih nije sprečilo da nastave sa radom, a on ih čeka i u naredne tri godine. Đorđević kaže da će tim sastavljen od geografa, hemičara i fizikohemičara iz PMF-a i "Vinče" nastaviti sa istraživanjima procesa erozije preko regionalnog projekta "Improving efficiency in water and soil management", a koji će takođe finansirati Međunarodna agencija za atomsku energiju.
Ističe da će on trajati od 2022. do 2025, kao i da će na njemu učestvovati 25 zemalja iz Evrope i Azije.
Komentari
Poslednji komentari
Slobodan Marković
22:06 // 8. 1. 2022.
A gde sam tu ja, šta rade iz Vinče a šta sa prirodno matematičkog fakulteta Gde su školovani za vodoprivredu erozionih područja???
država u kojoj se planira otvaranje rudnika na svakom koraku
13:28 // 4. 1. 2022.
ne može biti zainteresovana za određivanje stepena erozije u slivu Malčanske reke. Toma Nikolić samo što sojenicu nad vodozahvatom što nije napravio, ne samo on, dok inspekcije spavkaju. Sasavim je očekivano da država okrene leđa dobrim projektima...
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.