Pritisci na niške novinare - nekad i sad

Stanje u medijima danas u Srbiji je katastrofalno, zaključak je relevantnih udruženja, ali i pojedinih međunarodnih organizacija. Činjenica je, pričaju niški novinari, da je pritisaka uvek bilo, i pre 2012. godine i dolaska Srpske napredne stranke na vlast. Za pojedine je današnja situacija najlošija, za druge su i dalje pritisci iz devedesetih neprevaziđeni.

Na okruglom stolu o medijma, koji je juče organizovala niška opozicija, okupljeni političari obećali su da nakon promene vlasti neće uticati na uređivačku politiku medija i tako pritiskati novinare i urednike.

Na to se nadovezao aktuelni odbornik Branislav Jovanović, koji je na različitim funkcijama deo vlasti bio od demokratskih promena devdesetih, pa sve do 2014. godine. Naglasio je da se prethodna vladajuća garnitura nije mešala u uređivačku politiku.

Ne da se nećemo mešati ubuduće, mi se nismo ni mešali u uređivačku politiku. Ima mnogo ljudi koji to mogu da potvrde. Pogotovo sa NTV-a. Neka kaže jedan urednik da smo ikada zvali telefonom i diktirali uređivačku politiku NTV. Da ne govorimo o kadrovima koji su izrasli u vreme dok sam ja učestvovao u lokalnoj vlasti - rekao je Jovanović.

Nekadašnja novinarka Niške televizije Olivera Sašek Radulović, kaže da pritisci mogu biti različiti, ali da u vreme prethodne vladajuće garniture nije bilo “crnih lista”.

Nismo imali zabranu da neko može da gostuje. Niti je bilo tog direktnog pritiska. Bilo je pritisaka pogotovo dok je gospodin Jovanović bio direktor Direkcije za izgradnju grada da mora kamera da ide tu i tu i da se snimi to i to. Ne bi trebalo ni toga da bude, ali “crnih lista” koje danas postoje, nije bilo - kaže Sašek Radulović.

Blagojević pamti i bolja vremena; foto: JV arhivaNjeno mišljenje deli i nekadašnji novinar TV5, InfoBiroa i osnivač Južnih vesti Predrag Blagojević koji kaže da su pritisci bili “strašni za tadašnje vreme, ali smešni iz današnjeg ugla”.

Tada su se urednici stideli da ti sugerišu da nekog političara nešto ne pitaš, pa još pokušavali da nađu opravdanje za takav svoj stav, ali se i trudili da se to ne sazna u ostatku redakcije. Prosto, to je bila sramota - kaže Blagojević.

Za nekadašnjeg novinara Glasa javnosti, Blica, a danas urednika portala Građanin i dopisnika Kurira Marka Smiljkovića, devdesete su neprevaziđene, jer su mu tada, kako kaže, pripadnici Državne bezbednosti dolazili u redakciju.

Period od 2000. do 2012. godine pamti kao odličan za novinarstvo u početku, do 2003. godine, a zatim je nastupilo nešto što on naziva “demokratskim mrakom”.

Smiljković po zlu pamti devdesete; foto: JV arhiva

Tadašnje strukture su preko marketinga… Davali su dosta para novinama i televizijama koje onda nisu pisale o pojedinim temama. Zato recimo u arhivi Blica nema nijedan moj tekst o hali Čair, o stadionu, nema nijedan tekst o javnim radovima o koje su se pojedinci okoristili - priča Smiljković.

Mediji danas: Nikad gore

Sašek Radulović sada radi za hrvatski portal koji se isključivo bavi medijima i zaključuje da je stanje u medijima loše u regionu, ali da je u Srbiji katastrofalno stanje.

Imamo opšti sliku pada medijskih sloboda. Kod nas je situacija toliko katastrofalna da ja ne pamtim da je ikada gora bila - kaže ova novinarka.

Sašek Radulović: Katastrofalno stanje u meidjima; foto: MRCNDuže od 10 godina, od odlaska sa vlasti Slobodana MIloševića i garniture oko njega, zaključuje Blagojević, nije bilo direktnog vređanja novinara i pretnji. Sve se promenilo od 2012. na ovamo kada su i Južnim vestima bile upućene prve prozivke da su “strani plaćenici” i “špijuni”, a ubrzo su krenule i prve pretnje.

I to ne od običnih građana, već od najviših javnih funkcionera, dok su čelnici njihovih partija to branili. Tako je takvo ponašanje postalo sistemska pojava. Prosto, to je sada normalno, očekivano ponašanje. Ko ne viče na novinare i ne vređa ih, taj je šonja - kaže Blagojević.

Bočni pristici je sintagma kojom novinar Smiljković opisuje današnji odnos vlasti prema medijima.

Sadašnji pritisak podrazumeva da se na bočnim stranama vrše te represalije. Ima tu na stotine načina, recimo da ulaze raznorazne poreske inspekcije, gasi se struje, lično se atakuje na ljude, oni ostaju bez egzistencije i ne mogu da rade. Izgube volju da rade. Čovek utrne i ogugla - priča Smiljković.

Njihovu priču potkrepljuju i izveštaji relevantnih udruženja novinara, ali i zaključci međunarodnih institucija.

Tako je Srbija, prema oceni “Fridom Hausa”, postala delimično slobodna zemlja. Medijima je, zaključila je ova organizacija, sve teže da obavljaju svoj posao, a zaključak je i da se vlasništvo nad medijima koncentriše kod ljudi bliskih predsedniku Aleksandru Vučiću i aktuelnom režimu.

Koriste se državne institucije kao mehanizam za pritisak na medije, a to je uočeno u slučaju intenzivnih poreskih kontrola nedeljnika Vranjske i Južnih vesti.

Targetiranje i etiketiranje “nepodobnih” novinara i medija je gotovo svakodnevno, a Reporteri bez granica su utvrdili da je Srbija po stepenu slobode medija ove godine pala za 14 mesta i nalazi se na 90. od ukupno 180.

Tome su doprinele i brojne pretnje, direktne ili putem društvenih mreža, ali i paljenje kuće novinara portala Žig Info Milana Jovanovića.