Profesori iz Niša - amonijak jeste opasan, ali ne paničite, ekološka katastrofa moguća ako se izlio u reku

Amonijak je opasan gas, pa se profesori iz Niša slažu da je i na mestu akcidenta kod Pirota juče bilo opasno za ljude i živi svet, kada su se velike količine odjednom izlile iz cisterne. Ipak, poručuju da sada ne treba paničiti, jer je to gas koji ne može dugo da živi, brzo se razblaži u vazduhu, čime mu se smanjuju štetna dejstva. Poručuju i da je sada važno da se na mestu nezgode mere koncentracije amonijaka koji i dalje curi iz jedne cisterne. Takođe upozoravaju da je moguća ekološka katastrofa, ukoliko je amonijak dospeo u Nišavu, ali da to zavisi od količine i da će to tek ispitivati.

Nakon jučerašnjeg izlivanja amonijaka više ljudi je potražilo pomoć lekara, bilo je i preminulih, pa su građani u panici. Novinari su razgovarali tim povodom sa stručnjacima, koji kažu da i dalje građani treba da budu obazrivi i slušaju savete nadležnih, jer amonijak i dalje curi iz cisterne, ali da ne treba da paniče, jer koncentracije ovog opasnog gasa više nisu visoke. Profesorka Anđelković objašnjava koliko je amonijak opasan; foto: PMF Niš

Redovna profesorka PMF-a sa katedre za primenjenu hemiju i hemiju životne sredine Tatjana Anđelković objašnjava da je amonijak u vazduhu problematičan, jer je izrazito korozivna supstanca, koja može vrlo iritantno da deluje na ljude, na respiratorni sistem, ali i na kožu i oči.

Problem kod amonijaka je što u velikim koncentracijama, pri dužem izlaganju može da ima čak i neke ireverzibilne efekte na ljude. Može da dođe do oštećenja disajnih puteva, može da prodre preko bronhija u krvni sistem i tako dalje, da izazove oštećenja, vezana pre svega za disajne puteve. Oticanje svih tih unutrašnjih organa u nosnoj, usnoj duplji - objašnjava.

Ono što je olakšavajuća okolnost je što amonijak spada u polutante koji ne mogu dugo da žive, pojašnjava, a to znači da se relativno brzo razblaži u vazduhu i relativno brzo mu se smanjuje koncentracija, koja je onda prihvatljiva za žive organizme.

Ima svojstvo inače u vazduhu da reaguje sa kiselim oksidima poput sumpor-dioksida recimo. Sada pošto je sezona grejanja, sagorevanjem fosilnih goriva oslobađa se sumpor-dioksid i u toj reakciji dolazi do stvaranja aerosola, to su sitne čestice, to je onaj PM 2.5 parametar i te čestice koje potiču od amonijum-sulfata su u stvari ono što daje vidljivost tom dispergovanom amonijaku, jer sam amonijak je bezbojan gas, ali u kombinaciji sa tim oksidima gradi čestice tako da se vidi ta izmaglica u vidu aerosola - pojašnjava.

Posledice iskliznuća cisterni tek će se videti; ilustracija; Foto: JV Te čestice mogu da budu štetne i problem je što se lako prenose i na veće udaljenosti, ali profesorka kaže da neki prirodni procesi, poput kiše, mogu da smanje štetne koncentracije u vazduhu.

Zbog svega zaključuje da situacija jeste bila opasna juče, kada je naglo amonijak dospeo u vazduh. Ipak, poručuje da je dobro što je amonijak takav gas da i kada ga ima malo ljudi mogu da ga osete, jer ima nadražajno dejstvo.

Obično se smatra da prosečan čovek može da oseti amonijak negde u koncentraciji od 5 mg po metru kubnom. Prosto čim čovek oseti to, to je odmah refleks, smanjuje se broj udisaja i tako dalje. To je dobro kod takvih polutanata, jer imamo polutante koje ne osetite, a unosite ih inhalacijom. On u toj koncentraciji kad ga vi već osetite nema dugotrajno štetno dejstvo. Ukoliko bi došlo do jakog porasta duže vreme, onda stvarno može da izazove i reverzibilne efekte, čak i letalne nažalost - ističe.

Zato smatra da su bile dobre preporuke nadležnih da se smanji boravak na otvorenom, ali da ne treba paničiti, iako ne može sa sigurnošću da tvrdi da je opasnost prošla.

Amonijak i dalje curi, monitoring obavezan

Profesorka sada smatra da je važno da ovlašćene ekipe i dalje mere koncentracije amonijaka na terenu, jer on i dalje curi iz cisterne, kao i da se javnost o svemu obaveštava i daju uputstva građanima. Iz jedne cisterne amonijak i dalje curi; ilustracija; foto: JV

Mislim da panike ne treba biti, nadam se dobrom, ali nemam detalje bliže, jer čujem da on i dalje curi, to je isto malo onako situacija, ali nemam podatke, pa ne mogu ništa da vam kažem ovako da li je opasno ili ne, svakako nema mesta panici. Amonijak je nezgodan u tom akutnom trenutku, posle toga podleže procesu razblaživanja, tako da posle tog nekog udarnog perioda od nekoliko sati već se to vraća u neku normalu gde nema neko posebno štetno dejstvo, posebno ne hronično - objašnjava.

Profesorka Dušica Pešić, redovni profesor Fakulteta zaštite na radu koja se bavi rizikom od opasnih materija, takođe ističe da je sada situacija mirna, a da su nažalost bili ugroženi oni koji su se u trenutku izlivanja amonijaka juče našli na putu između Niša i Pirota.

Oni su se u tom trenutku našli u tom oblaku, kada je amonijak velikom brzinom, zbog jakog pritiska u cisterni, se pomešao sa vazduhom, velike količine amonijaka su bile tada prisutne. Zato je došlo i do velikog broja sudara, jer odjednom su vozači naišli na taj gusti oblak i nisu mogli da se u tome snađu. Ono što sam čula je i da manje količine sada cure iz cisterne, u međuvremenu je opao pritisak u samoj cisterni i sada nisu to te koncentracije koje su bile u momentu akcidenta - naglašava.

Ono što takođe sada sledi je i pomeranje cisterni, kao i sanacija one iz koje amonijak i dalje curi, ali profesorka kaže da oni moraju da ih vrate na prugu, što će potrajati.

U momentu kad se to desilo to je bilo strašno, sada već nema razloga za paniku i brigu - zaključuje.

Moguća ekološka katastrofa

Ono što zabrinjava je moguća ekološka katastrofa. Na to su posebno upozorili profesori PMF-a, koji su u trenutku razgovora sa novinarkom imali informacije da se amonijak iz cisterne jeste izlio u Nišavu, što su nadležni u međuvremenu demantovali. Posledice moguće, ali tek će ih ispitivati; foto: Lj. F.

Vanredni profesor PMF-a Đurađ Milošević, inače hidrobiolog i ekotoksikolog, objašnjava šta će se desiti ukoliko amonijak iz cisterne dođe u kontakt sa vodom.

U tom slučaju amonijak je odlično rastvorljiv i od svih formi azota amonijak je u vodi najtoksičniji. Ovako visoke koncentracije koje se odjednom nađu u vodi, jer amonijak se inače nalazi u akvatičnim ekosistemima, ali u daleko nižim koncentracijama, kao posledica razlaganja organske materije ili kao posledica razmene gasova sa atmosferom. Ali kada ovako velika količina azota završi u vodi onda dolazi do nekih posledica direktnih i indirektnih na živi svet i ekosistem u celini - ističe.

Indirektne posledice su te da amonijak kada dođe u kontakt sa vodom on će definitivno uticati na promenu kiseoničnog režima, navodi, a to znači da će doći do naglog pada kiseonika, što je pogubno za mnoge osetljive životinjske vrste u vodi. Drastično se menja i PH vode, što takođe može da bude problem za one osetljivije grupe, ističe, a to znači za mnoge ribe, akvatične instekte, mekušce.

Direktni uticaj je sama toksičnost amonijaka, jer kao što sam rekao od svih azotovih jedinjenja, u vodi amonijak je toksičan i on može dovesti u ovako velikoj koncentraciji do akutne toksičnosti, koja traje nekih 5 do 10 sati i tada može da izazove na samom mestu izlivanja pomor riba i drugih organizama, međutim pomor riba je jedini vidljiv za obične ljude i ja očekujem da će inspekcija za ribarstvo izaći na teren onog trenutka kada se sanira curenje amonijaka, sada trenutno to koliko vidim nije moguće - objašnjava.

Profesor Milošević objašnjava koje su posledice po živi svet u vodi; foto: PMF Niš Ono što može da umanji ekološku katastrofu je to što je u pitanju reka koja ima svoj tok, što može značajno da razblaži koncentraciju amonijaka, kao i to što je zima, jer je pri visokim temperaturama toksičnost amonijaka izraženija.

Sada bi bilo odlično kada bi eventualno mogli da pustimo Zavoj i da samim tim povećamo protok u reci, ali problem je taj što je Zavoj prazan zbog svoje primarne namene, a to je proizvodnja električne energije - dodaje.

Profesor kaže da će posledice ispitivati kasnije, jer ovaj teren pripada njihovoj mreži, gde rade rutinski ekološki monitoring, pa će čim uslovi budu dozvolili izaći na teren i uporediti rezultate sa prethodnim, kako bi utvrdili da li je bilo nekih značajnijih promena i o tome će upozoriti nadležne.

Objašnjava i kakve su posledice moguće ako se ispostavi da cisterna nije završila u reci i da amonijak nije direktno tamo dospeo.

Ja ne znam da li je ili nije završila u reci, međutim amonijak može da završi i iz atmosfere, ako je povećana koncentracija u atmosferi, opet će doći do vode. Tako da kažem vam ja sam sad rekao to sa pretpostavkom da se cisterna izlila u samu Nišavu, ukoliko nije utoliko je i bolje za samu reku i to će onda smanjiti razmere ovog akcidenta i potencijalne ekološke katastrofe. Laboratorija za ekološki monitoring u sklopu PMF u Nišu angažovana je na velikom broju projekata koji uključuju i taj rutinski monitoring Nišave kao i celog sliva Južne Morave - zaključuje.

Profesorka Anđelković takođe ističe da je opasno za pijaću vodu kada bi je građani konzumirali sa baš tog dela gde se cisterna izlila, ako jeste, ali podseća da što se tiče Niša - Medijana je zatvorena, jer postoje drugi izvori kojima se snabdeva grad vodom, tako da ne očekuje da tu može da dođe do nekog većeg disbalansa u pogledu amonijaka.