Profesorka Skjuz u Nišu: Mediji moraju umanjiti "štetu nakon tragedija"

Iako bombastični naslovi, fotografije i eksplicitni detalji donose “klikove” i “šerove”, medijsko izveštavanje nakon počinjenih ubistava i tragedija, moraju umanjiti “štetu koja nastaje” nakon objavljivanja takvog sadržaja, ističe Elizabet Skjuz sa Univerziteta u SAD-u. Ona je u niškom Media and reform centru održala radionicu o izveštavanju o masovnim ubistvima i poručila da mediji nisu izveštavali profesionalno nakon ubistava u OŠ “Vladislav Ribnikar” u Beogradu i Mladenovcu.

Povod predavanja koje je profesorka Skjuz, autorka je nekoliko istraživanja koja uključuju medijska istraživanja o masovnih tragedijama i žrtvama tih događaja, a povod njenog predavanja u Nišu, bilo je medijsko izveštavanja nakon tragedija koje su se dogodile u Beogradu i Mladenovcu.

Ona je tom prilikom istakla da je u ljudskoj prirodi da žude za detaljima, senzacijom i razlozima zbog kojih dolazi do ubistava, ali da mediji moraju imati ključnu ulogu i da razgraniče šta je to što građani “žele” da čuju i onoga što “bi trebalo” znati.

Često izveštavanja nakon ubistava donose negativne posledice na društvo, a kod žrtava i porodice žrtava ponovo čine da ponovo proživljavaju bol. Umesto bombastičnih naslova i fotografija, mediji bi trebalo da budu ti koji će ponuditi predloge. Primer su skeneri na metal koji su postavljani u školama u SAD-u - rekla je Elizabet Skjuz.

Iako mnoge informacije i fotografije novinarima sa mesta nesreće, hapšenja često “procure”, Skjuz ističe da mediji ne bi trebalo da ih koriste jer, kako je rekla, štete porodicama žrtava, koje ne žele da znaju takve detalje, niti izgled počinioca zločina.

Navodeći primer fotografija, koje su nakon tragedije u OŠ “Vladislav Ribnikar” dospele u javnost, Skjuz kaže da novinari moraju proceniti potencijalnu štetu koju će te informacije izazvati.

Zaključuje da nije neetično od žrtava ili porodice žrtava potražiti izjavu, ali da svojim stavom i ponašanjem moraju da učine da se te osobe osećaju sigurno, da imaju osećaj da kontrolišu razgovor, te da ukoliko ne žele da odgovore na pitanje, ne bi trebalo zahtevati na istom.