Programi kandidata za rektora niškog Univerziteta – Senat bira u ponedeljak

Ko će od trojice kandidata biti predložen Savetu Univerziteta u Nišu za novog rektora biće poznato u ponedeljak, 13. maja kada je zakazana sednica Senata ove visokoškolske ustanove. Kandidata Senata treba da potvrde članovi Saveta Univerziteta, a dvojica od trojice kandidata su svoje programe i predloge rektora dostavili Južnim vestima. Za Dragana Mančića glavna misao vodilja je, kako kaže, težiti ka izvrsnosti i konstantnom napretku, a za Nebojšu Ranđelovića, koji kaže da je diskriminisan na predstavljanju programa, među najvažnijim stvarima su i završetak stanova za mlade naučne radnike, kao i rešavanje prostora za Fakultet sporta, Fakultet umetnosti i PMF.

Tajnim glasanjem članova Senata, koji čine rektor, prorektori, predstavnici svih fakulteta Univerziteta i predstavnici studenata, trebalo bi da bude utvrđen predlog kandidata za 13. rektora Univerziteta u Nišu o kome će odlučivati najviši organ – Savet Univerziteta.

Sednica je u ponedeljak, 13. maja od 13 sati, a kandidati za rektora su Dragan Mančić, aktuelni dekan Elektronskog fakulteta, Nebojša Ranđelović, redovni profesor Pravnog fakulteta i državni sekretar u Ministarstvu prosvete i Jovan Stepanović, prorektor i redovni profesor Tehnološkog fakulteta u Leskovcu.

Kandidatom za rektora smatra se lice koje je na sednici Senata Univerziteta dobilo više od polovine glasova od ukupnog broja članova Senata – piše u Statutu.

Dragan Mančić i Nebojša Ranđelović su poslali Južnim vestima svoje programe koji su predstavili u utorak, kao i predloge za prorektore, dok odgovora od Jovana Stepanovića nije bilo.

---

Ranđelović: Diskriminacija na predstavljanju programa

Dr Nebojša Ranđelović redovni je profesor Pravnog fakulteta u Nišu i državni sekretar u Ministarstvu prosvete. Rođen je 1967. godine u Nišu, gde je 1991. godine diplomirao na Pravnom fakultetu. Magistrirao je 1998. godine, a doktorirao 2003. godine na istom fakultetu.

Ranđelović je ranije bio direktor Studentskog kulturnog centra Univerziteta u Nišu, narodni poslanik, odbornik u Skupštini Niša i pomoćnik bivšeg gradonačelnika Darka Bulatovića za visoko obrazovanje.

Istaknuti je član Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića, biran za potpresednika od 2014. godine.

On kaže da je bio diskriminisan na zajedničkoj sednici Senata i Saveta na kojoj su kandidati predstavili programe.

Moram da istaknem da sam kao kandidat diskriminisan jer mi je poziv za Sednicu na kojoj su predstavljali programe stigao veče pred sednicu u 23:17. Takođe, u 21. veku nije bila moguća video-prezentacija programa jer, kako su rekli, nije predviđeno – rekao je Ranđelović.

U njegovom programu, kako ističe, navodi se da je strateška opredeljenja važno „ilustrovati i konkretnim primerima važnih, a nepotrebnom inertnošću i nedostatkom preduzimljivosti, nerealizovanih zadataka Univerziteta u prethodnom periodu“.

Loš rad Fondacije uzrokovao je decenijsko odlaganje završetka stanova za mlade naučne radnike u ulici Branka Krsmanovića. Prostorni kapaciteti većine fakulteta su nezadovoljavajući. Fakultet sporta i fizičkog faspitanja i Fakultet umetnosti nemaju svoje zgrade, a zgrada Prirodno-matematičkog fakulteta je neadekvatna. Posledica toga je činjenica da naši mladi talenti vežbaju i pohađaju nastavu u prostorima nekadašnjih mesnih zajednica. Zgrada Univerziteta, koja je i kulturno-istorijski spomenik, ruinirana je i neadekvatno održavana. Opšteprihvaćeni stav da je uzrok toga nedostatak novca, neprihvatljiv je izgovor – kaže Ranđelović.

Okolnost da se prethodna dva mandata nalazio na funkciji državnog sekretara u Ministarstvu prosvete, kaže, uverila ga je da se može doći do državnih sredstava, projektnih fondova i međunarodnih fondova.

Jedan od zadataka novog rukovodstva Univerziteta je, smatra, realizacija nerealizovanih zadataka u što hitnijem roku.

Sve mere navedene u ovom Programu međusobno su uslovljene. Tri ključna principa na kojima počivaju jesu: fleksibilnost, multidisciplinarnost i digitalizacija. U krajnjem, oni doprinose povećanju tržišnog potencijala Univerziteta, pri čemu se ne zanemaruje njegova osnovna, relevantnim propisima definisana, funkcija visokoobrazovne institucije. Navedeni aspekti ne samo da nisu isključivi, već se i uzajamno podržavaju – uspeh na tržištu može da bude samo veći ukoliko Univerzitet ostvari viši akademski nivo. Vice versa, tržišni uspeh omogućava više sredstava za ulaganja koja imaju za rezultat akademski uspeh – kaže Ranđelović.

Smatra da je „uspeh Univerziteta uspeh svakog od njegovih nastavnika i saradnika; uspeh svakog od njih uspeh je i Univerziteta“.

Na listi predloga za prorektore Nebojše Ranđelovića su prof. dr Jelena Vojinović, redovni profesor Medicinskog fakulteta, prof. dr Mirjana Laković, redovni profesor Mašinskog fakulteta, prof. dr Marija Ignjatović, redovni profesor Pravnog fakulteta, prof. dr Vladimir Jovanović, redovni profesor Filozofskog fakulteta i prof. mr Igor Aleksić, redovni profesor Fakulteta umetnosti.

---

Mančić: Program u cilju povećanja broja studenata koji svoje studije završavaju na vreme

Dragan Mančić je aktuelni dekan Elektronskog fakulteta i redovni profesor, a diplomirao je na Elektronskom fakultetu 1991. godine, četiri godine kasnije i magistrirao. Na istom fakultetu je doktorirao 2002. godine.

U zvanje redovni profesor izbaran je 2013. godine, piše u biografiji, a ima 29 radova u časopisima sa IMPACT faktorom, kao i tri objavljenih udžbenika i monografija.

Obavljao je funkcije člana Saveta Elektronskog fakulteta, šefa Katedre za elektroniku, člana naučno-stručnih veća na Univerzitetu i Senata Univerziteta, prodekana za finansije Elektronskog fakulteta i trenutno je na funkciji dekana Elektronskog fakulteta.

On je za prorektore predložio prof. dr Evicu Petrović (Ekonomski fakultet u Nišu), prof. dr Dragana Stojanova (Medicinski fakultet u Nišu), prof. dr Pericu Vasiljevića (Prirodno-matematički fakultet u Nišu), prof. dr Nebojšu Dončova (Elektronski fakultet u Nišu) i prof. dr Sašu Bubnja (Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu).

Glavna misao vodilja kroz Program rada koji sam kao kandidat za rektora podneo, a koju sam dosledno pratio svih ovih godina koliko sam dekan Elektronskog fakulteta u Nišu, jeste upravljati odgovorno, zakonito, strateški, preduzetnički, proaktivno, profesionalno, rukovodeći se kako najboljim interesom studenata i zaposlenih Fakulteta, tako i celokupne akademske zajednice, težiti ka izvrsnosti i konstantnom napretku. Program rada se temelji na konkretnim, jasno postavljenim ciljevima i sadrži realne sveobuhvatne mere planirane i postavljene uz sagledavanje potreba i problema svih članova akademske zajednice i u njihovom najboljem interesu – kaže Mančić.

Mančić je detaljno u svom programu razradio segmente na kom bi Univerzitet trebalo dalje da radi, a neki od ciljeva jesu „kvalitetni i moderni studijski programi, vrhunski obrazovani nastavnici, realizacija nastave uz moderne nastavne metode i praktični vidovi nastave koji se realizuju u savremenim laboratorijama i sa najsavremenijom opremom, a sve u funkciji povećanja broja studenata koji svoje studije završavaju na vreme, osposobljeni za potrebe privrede i tržišta rada“.

Studijski programi moraju biti fokusirani na postizanje ishoda učenja, stručnih kompetencija, kao i znanja i veština koje studenti moraju steći kako bi mogli da odgovore potrebama tržišta rada, privrede i društva. Zbog toga, predložene mere za cilj imaju unapređenje i osavremenjavanje nastavne delatnosti i kontinuirano programsko i organizaciono prilagođavanje zahtevima nauke, struke, privrede i tržišta rada – naveo je Mančić.

Jedna od važnih uloga Univerziteta mora biti i vođenje brige o zapošljavanju studenata i praćenje njihove zapošljenosti, kao i poboljšanja uslova za studiranje studenata sa invaliditetom, dodao je Mančić, između ostalog.