Prokuplje pre 105 godina oslobođeno u Velikom ratu
Nakon proboja Solunskog fronta, jedinice srpske Prve armije pod komandom Petra Bojovića, sa delovima francuske konjičke brigade kojom je komandovao general Ogist Šarl Tranije, oslobodile su Prokuplje 12. oktobra 1918. godine, a 105 godina kasnije Prokupčani taj datum obeležavaju kao Dan oslobođenja u Prvom svetskom ratu. Polaganjem venaca i počast palim borcima u ratu od 1912. do 1918. godine i stradalnicima narodnog ustanka iz 1917. godine odata je ispred Spomen-obeležja junacima Gvozdenog puka.
Prokuplje je za vreme Balkanskih ratova bilo mobilizacijsko mesto Drugog pešadijskog puka "Knjaz Mihailo", taj puk su još zvali "Toplički", a nakon Bregalničke bitke i iskazane velike hrabrosti i junaštva dobio je naziv "Gvozdeni puk". Predstavnici brojnih delegacija oložili vence na spomenik Gvozdenog puka; Foto: Grad Prokuplje
Drugi pešadijski puk "Knjaz Mihailo“ je u okviru svoje Moravske divizije prvog poziva u Prvom Balkanskom ratu učestvovao u tri poznate bitke - Kumanovskoj, u bici za Prilep i Bitolj. U Prvom i Drugom balkanskom ratu od ukupno mobilisanih 4.865 starešina i vojnika koji su 7. oktobra 1912. godine krenuli u rat, sa bojnog polja se nije vratio 61 oficir ili oko 70 odsto i 2.938 podoficira i vojnika, odnosno 62 odsto mobilisanih građana - rečeno je na obeležavanju godišnjice.
Vence su položili predstavnici Udruženja potomaka ratnika od 1912. do 1918. godine, Topličkog upravnog okruga, Udruženja ratnih veterana, predstavnici lokalne samouprave i drugih boračkih organizacija.
Gvozdeni puk najodlikovanija jedinca u Velikom ratu
Uz podsećanje da se Drugi pešadijski puk prvog poziva “Knjaz Mihajlo” isticao hrabrošću, čvrstinom i visokim borbenim moralom u oslobodilačkim ratovima od 1912. do 1918. godine, u ovom puku je bilo najviše nosilaca ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima - preko 200, od kojih su njih četrdesetak bili dvostruki nosioci tog znamenja , ali i najvišeg odlikovanja Srbije i brojnih najviših savezničkih odlikovanja. Gvozdeni puk najodlikovanija i najhrabrija jedinica u Velikom ratu; Foto: Muzej Toplice
Osim toga, ratna zastava Gvozdenog puka je najodlikovanija u srpskoj vojsci, a zlatnu medalju za hrabrost Miloš Obilić ponelo je više od 1.000 vojnika ovog puka. Milunka Savić je, između ostalog dobila i jedno od najvećih francuskih odlikovanja, ratni krst sa zlatnom palmom, ali i legiju časti - kaže istoričar Darko Žarić.
U sva tri poziva oko 11.000 ljudi prošlo je kroz puk, a od onih koji su 1912. krenuli iz Prokuplja, svega je 1.000 preživelo.
Mobilizacija Topličana za bugarsku vojsku inicirala prvi ustanak u porobljenoj Evropi
Bugarske okupatorske trupe ušle su u Prokuplje 2. novembra 1915. godine i odmah su, gotovo od prvog dana, pokušale da izvrše bugarizaciju stanovništva, a svi viđeniji ljudi su internirani u Bugarsku ili ubijeni. Najodlikovanija jedinica u Velikom ratu; Foto: Lj. M.
Kada je krajem 1916. godine izdata naredba za mobilizaciju srpskog stanovništva za bugarsku vojsku, Topličani su odlučili da pruže otpor i došlo je do ustanka. Toplički ustanak je započeo u Kuršumliji 26. februara 1917. godine, a 3. marta oslobođeno je i Prokuplje. Ustanak se proširio na celu Toplicu i Pustu Reku, Kopaonik, Ibarsku dolinu sve do Rudnika i do Ozrena na istoku - podseća Žarić.
Otpor okupatoru na jugu Srbije ili narodna buna bio je srpski ustanak protiv bugarske i austrougarske okupacije za vreme Prvog svetskog rata i jedini ustanak u nekoj državi okupiranoj od centralnih sila tokom Velikog rata.
Oko 13.500 ustanika, za mesec dana koliko je trajao ustanak, stvorilo je slobodnu teritoriju u prečniku od 80 kilometara, a centar te slobodne teritorije je bilo Prokuplje.
Komentari
Poslednji komentari
Magare Vo
14:21 // 12. 10. 2023.
Unistili onako lep park. Zelenilo i hlad. Poplocali. Stavili raketu spomenik. Kao iz vazduha se vidi oblik karadjordjeve zvezde. Nisam tica i ne letim.
Ivan
16:58 // 12. 10. 2023.
Sve su uništili i nismo slobodni,niti oslobodjeni!
Ali su zato oprali debelu lovu,koju su strpali u svoje i đžepove svojih drugara,braće....
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.