Protivgradna zaštita nedovoljno štiti poljoprivredne proizvode

Nedostatak protivgradnih raketa, mali broj strelaca, loše stanje lansirnih stanica i neblagovoremeno delovanje samo su neki od problema koji se javljaju u sistemima protivgradne zaštite. Ovi problemi, prema izveštaju Državne revizorske institucije, utiču na efikasnost zaštite poljoprivrednih proizvoda, što dovodi do višemilionskih gubitaka.

Najčešći problem koji se javlja prilikom odbrane zemljišta od grada je nedostatak protivgradnih raketa.

Iako u nabavci protivgradnih raketa učestvuju kako Republički hidrometeorološki zavod, tako i same opštine i gradovi, stanice često ostaju bez raketa, zbog čega su velike poljoprivredne površine nedovoljno zaštićene. "Rakete se moraju racionalnije raspoređivati", foto: arhiva JV

Za nabavku raketa u periodu od 2015. do 2017. godine izdvojeno je 1,8 milijardi dinara, a problem je što se rakete dele linearno, a ne prema potrebama, što dovodi do toga da neke stanice ni polovinu raketa ne upotrebe, dok pojedine ostanu bez raketa na samom početku sezone - piše u izveštaju.

Tako je, na primer, Pirot u toku 2017. godine pretrpeo velike štete od grada, jer je u 7 stanica, koliko ih je aktivno, bilo samo po 3 rakete. S druge strane, Leskovcu je na kraju sezone 2017. godine ostalo 77 raketa, koje su “utrošene” u toku 2018. Pojedine stanice u lošem stanju, foto: DRI

Upravo zbog toga što različiti delovi zemlje nisu izloženi istom intenzitetu padavina, metodologija Republičkog hidrometeorološkog zavoda o linearnoj dodeli raketa trebalo bi da se promeni - smatraju u DRI.

Inače, ne teritoriji Srbije postoji 13 radarskih centara, 1.418 lansirnih stanica, a od grada se “čuva” više od 7 miliona hektara zemljišta.

Problemi i mali broj strelaca i loše stanje stanica

Zbog nedostatka strelaca, na teritoriji Srbije u 2017. godini bilo je neaktivno 15% stanica, a strelci ne žele da rade zbog malih naknada. Tako je, na primer, u Nišu u toku prošle godine bilo aktivno 8 od 13 stanica, a u Pirotu 8 od 10 jer su ljudi nezainteresovani za rad zbog malih primanja.

Nadoknada za protivgradne strelce iznosi 4.000 dinara mesečno i oni su dužni da dežuraju 24 sata dnevno u periodu od 15. aprila do 15. oktobra. Problem male nadoknade za strelce, foto: DRI

Na jugu Srbije nadležni se na različite načine “dovijaju” da povećaju primanja protivgradnih strelaca, pa tako Niš preko ugovora sa RHMZ svojim strelcima isplaćuje još 5.000 dinara mesečno.

Vlasotinčani strelcima pomažu kroz jednokratne novčane nagrade, a Leskovac “čuvarima svojih useva” pomaže projektnim finansiranjem. Nadležni nalaze načine da doplaćuju strelce, foto: DRI

Za razliku od ovih, Pirot, Babušnica, Dimitrovgrad i Bela Palanka ne doplaćuju svoje strelce jer "zakonski ne mogu dodatno da stimulišu rad strelaca".

Pored loših uslova za strelce, u izveštaju se navodi i da su stanice često u lošem stanju, zbog čega se često i ne lansiraju rakete, što povećava štetu na usevima.

Potrebna bolja organizacija RHMZ i Ministarstva

Umesto dosadašnje linearne podele raketa, stoji u izveštaju, RHMZ bi trebalo da ih distribuira prema riziku od grada, kako bi krajevi pod većim rizikom imali dovoljno protivgradnih raketa. Šteta od grada u periodu od 2015. do 2017. procenjena na oko 6 milijardi dinara, foto: arhiva JV/ Z. Ž.

Potrebna je i bolja organizacija prilikom nabavke raketa, a Ministarstvo bi trebalo više da se uključi u rešavanje ovog problema.

Sredstva za funkcionisanje protivgradne zaštite se ne planiraju na odgovarajući način, što dovodi do toga da se, umesto na početku sezone, rakete dopremaju kasnije. Ovo bi trebalo rešiti uvođenjem pravilnika koji će definisati količinu novca koji će se izdvajati, ali i rokove do kada treba dostaviti rakete - stoji u izveštaju.

Inače, prema izveštaju Državne revizorske institucije, šteta od grada u poljoprivredi za period od 2015. do 2017. godine na teritoriji Srbije iznosi oko 6 milijardi dinara.