Prvi automobil u Svrljigu umalo izgubio trku s konjem
Prvi Svrljižanin, trgovac iz Guševca koji je kupio automobil, morao je da se pokaže u svom selu, ali i dokaže zemljacima kako u autu stane 18 konja. Opkladivši se u dva vola, gazda Mirča i Jevta trkali su se do Svrljiga, jedan u autu, drugi na pastuvu.
Gazda Mirča, kako su zvali Miroslava Markovića, bio je ugledni trgovac i kafedžija koji se u varošicu Svrljig zvanično doselio iz Guševca 1935. godine, kada je već završio svoju zgradu sa dućanima. Mirča je bio veoma bogat, a u centru sela, kod česme, Mirča je imao i svoju kafanu. O njemu, kao značajnom trgovcu u Svrljigu u periodu između 2 svetska rata, piše i dr Sreten Petrović u knjizi Uspon Svrljiga. Ulica kralja Aleksandra (Hadžićeva danas) u kojoj je bio cilj trke do Mirčine trgovine
Petrović navodi da se Mirčino bogatstvo znatno uvećalo kada je on postao usinjenik takođe bogatog svrljiškog trgovca, a svog strica Mice koji nije imao dece.
Tako bogat, Mirča je kupio sebi automobil. Iz Uspona Svrljiga, gde pronalazimo ovu priču, saznajemo da ipak to nije bio prvi automobil, pošto se kasnih dvadesetih godina u Svrljigu vozilo već nekoliko automobila ljudi koji su u varošicu došli sa strane zbog službe, ali Mirča je bio prvi Svrljižanin koji je em kupio auto, em bio sopstveni šofer, a Opština mu je izdala Uverenje da on ima sopstveni automobil i da sa njime on sam, lično upravlja, „šoferira kao šofer sa položenim ispitom“.
Mirča se tako jednog dana, baš na Vidovdan, „odšoferirao“, vraćajući se sa vašara u Miranovačkoj kuli, do svog sela i parkirao ispred svoje kafane u Guševcu u svom najboljem izdanju.
U belom odelu, sa šeširom, na rukama bele rukavice „da ne prlja volan“ - šeretski su govorkali seljani, a zapisao dr Petrović.
Opklada za trku "u dva vola“
Neradni dan, a ispred kafane mnogo sveta, a još više se sjatilo da vidi to „čudo“ i svog seljaka koji je uspeo, ali bilo je i onih zavidnih. I čudili su se gde u to „plekče“ može da stane 18 konja, kad i onaj jedan Jevtin pastuv ne može da stane u kola. Jevta je inače imao najbolje konje, a tu u kafani, sedeo je i Milorad Petrović, Jevtin potomak.
Malo obuzet pićem, malo zavidnošću, oglasio se i Milorad.
Da se kladimo da će moj pastuv brže da dokasa do Svrljig nego ti sa toj tvoje plekče – dobacio je Milorad Jevtin.
I seljani, ali i Jevta, kako su i samog Milorada zvali, urotili su se protiv Mirče osokoljeni pomalo i pićem, da se „taj varoški automobil“ isproba sa pastuvom. A dužina trase, od Guševca do Svrljiga, oko 20 kilometara.
Na kraju, opklada je pala – onaj ko prvi stigne dobija par volova od suprotne strane.
Pao je i dogovor o uslovima trke – da se krene po hladovini, ujutru oko 6 sati, a da se dva svedoka, jedan s Mirčine i drugi s Jevtine strane, odmah upute u Svrljig i čekaju kod cilja, a cilj je bio Mirčina trgovina u tadašnjoj Ulici kralja Aleksandra broj 13 u Svrljigu. Dogovor je bio i da Jevta može da goni konja stazom pored puta i jaše prečicama.
Kobile omele pastuva u pobedi
Zorom ispred Mirčine kafane u Guševcu on spreman u autu, a Jevta na najboljem konju, obojica su se uzdali u pobedu protiv Mirčino „plekče“ i obojica, i konjanik i konj, dobro su poznavali put. A sama trka je bila žestoka. Mirča je u svom autu na kraju izvojevao pobedu u čuvenoj trci s pastuvom
Od Trandafilove vodenice do sela Ribara ništa se značajno nije desilo, ali kod ribarskog dela at je 'vatao galop i u finišu trke preko „Džoninog imanja“ Jevta je na pastuvu imao nedostižnu prednost.
Mirča je već video da gubi, kada se na vidiku ukazala nepredviđena nevolja za Jevtu.
Tu, kod crepane, koja se i danas tako naziva, na samom ulazu u Svrljig, gde su inače Ribarci odvajkada pravili ciglu, bilo je nekoliko kobila koje su upregnute mlele blato za crep pre nego što uđe u kalupe. A kobile završile posao, pa su bile „voljno“ i pasle travu baš tu gde Jevta treba s pastuvom da projuri.
I konjska posla - zbaci pastuv Jevtu i krene do kobila gde se i nije, prepričava Petrović, mnogo zadržao, ali dovoljno da Mirča „nagazi“ auto i stigne prvi do cilja.
Tako je prvi varoški auto doneo ionako bogatom trgovcu dva vola koje je Milorad Jevtin morao da preda svom zemljaku iz Guševca.
Južne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Svrljiga.
Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.
Ovi tekstovi su deo projekta “Svrljig u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Svrljig, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Svrljiga i širem informisanju javnosti o ovom kraju.
Komentari
Poslednji komentari
Difovac
18:52 // 31. 12. 2015.
Sjajno! Vise ovakvih prica.
Нишлија92
15:34 // 31. 12. 2015.
Одличан текст!
Браво за аутора.
Djura Leskovac
14:34 // 31. 12. 2015.
Iskreno, žao mi je Jevte i njegovih izgubljenih volova. Ali bez ovakvog finiša, ovo bi bila samo najobičnija istorijska činjenica i ništa više od toga.
Ovako, ovaj događaj je pre svega jedna veoma dobra, višeslojna priča, od koje bi mogla da nastane izuzetno vredna pripovetka. Od sličnih, pa i manje snažnih potki, Milovan Glišić je ispisao gorostasne naslove.
Ima li "Milovana" u Svrljigu? :)
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.