Prvi turista u Srbiji ugošćen u Sokobanji pre 180 godina

Banja podno Rtnja i Ozrena, koju poslednjih godina poseti više od 100.000 turista za 12 meseci, mesto je u kome je boravio prvi zvanični turista u Srbiji, odnosno Jugoslaviji, i to pre 180 godina.

I dok sada u Sokobanju turisti sa iz Šumadije, Vojvodine i drugih delova Srbije, kao i oni iz inostranstva, dolaze tako što putem interneta ili telefona “bukiraju” hotel ili privatni smeštaj, te davne 1837. godine prvi turista je došao po nalogu kneza Miloša sa vaučerom.

foto: M. B.Vaučerom koji je knez Miloš napisao 21. juna 1937. godine zastavnik Lazarević iz Kragujevca upućuje se na odmor i upotrebu lekovite vode iz Sokobanje.

Ovo je, napominje Ljubinko Milenković iz Organizacije za turizam i kuluturu Sokobanja, prvi srpski turistički vaučer i ima sve elemente koje ima i današnji. Naime, njime su regulisani smeštaj, ishrana i lekarski pregledi.

U vaučeru se napominje da knez šalje zastavnika Lazarevića u banju „radi upotrebljavanja tople vode“ i daju preporuke starešini Sreza banjskog.

Vojno-policijska kancelarija preporučuje vašem Blagorodiju da mu nađete dobar i čist stan, i da mu odredite uobičajeno sledovanje, t.j. po oku mesa i jednu oku hleba, soli i po jednu sveću na dan; Takođe preporučite ga tamošnjem doktoru Đoki, da mu sredstva koja on za potrebno nađe lečenje njegove bolesti daje – piše u vaučeru.

Kako objašnjava Milenković iz Organizacije za turizam i kuluturu Sokobanja u to vreme nije bilo puno lekara u Srbiji.

Sokobanja je u to vreme imala jednog od četvorice lekara u Srbiji Đoku Novakovića, koga su Sokobanjci zvali Đoka Pokrštenjak, jer je bio Poljak iz Galicije i zvao se Lepold Erlih. Primio je pravoslavnu veru, pa je tako dobio i nadimak od lokalnih stanovnika - kaže Milenković.

Procvat uz kneza Miloša

foto: M. ŽivkovićPrema nekim istorijskim spisima Sokobanja i njeni lekoviti izvori pominju se još u rimsko doba, a potom su njene blagodeti korišćene i u vreme Turaka. Međutim, pravi procvat banja je doživela dolaskom kneza Miloša Obrenovića.

Samo prisustvo kneza dovelo je u ovu banju otmen svet, a po njegovom nalogu iz 834. godine krenulo se sa uređenjem Sokobanje.

U jednoj direktivi napisano je da se postavi pod u 20 soba, kako bi se usluge smeštaja popele na viši nivo, u skladu sa potrebama elitnijih gostiju. Dao je i nalog da se sva kupatila urede, da se kaldrmiše pešačka zona i Sokobanja je brzo postala mondemsko mesto – objašnjava Milenković.

Ističe i da zgrada koju svi danas zovu Miloševim konakom zapravo nije konak jer je on bio sagrađen tik uz amam, a srušen je između dva svetska rata.

Ova zgrada prekoputa amama je zgrada administracije Kraljevine Srbije, jer je knjaz Miloš u banji boravio tri do četiri meseca godišnje, i sa sobom je vodio kompletnu administraciju iz prestonice - kaže Milenković.

Knez Miloš je učinio još jednu važnu stvar za razvoj turizma u Sokobanji - 1835. godine dao je nalog da se sokobanjske lekovite vode prvi put pošalju na zvaničnu naučnu analizu u Beč.

Tada je prvi put ustanovljena njihova lekovitost, prisustvo gasa radona i blagotvorno dejstvo na respiratorni sistem i koštano-zglobna oboljenja - ističe naš sagovornik.

Priroda i vazduh adut Sokobanje

foto: M. B.Iako nema more, napominje direktor turističke organizacije, Sokobanja ima sve što jedna turistička destinacija treba da ima - četiri planine, dva jezera, reku Moravicu i što je najbitnije, netaknutu prirodu i čist vazduh.

Blagotvornu klimu banje uslovljava specifična ruža vetrova, pa imamo situacije da je tokom jula i avgusta danju preko 40, a noći su prijatne, odlične za spavanje i relaksaciju. Zbog toga je Sokobanja omiljeno mesto za odmor ljudi iz urbanih sredina - objašnjava Milenković.

Vazduh i klima su razlog zbog kojeg poslednjih godina dolazi u Sokobanju Nataša Cvetković iz Zaječara.

Tokom leta je ovde prijatno tako da mogu da uživam sa ćerkom u šetnji, ali i da odemo na plivanje, u akva-park, a najbitnije je to što se ona nadiše zdravog vazduha i pripremi za zimu – kaže Nataša.

Upravo mladi roditelji postaju, kažu meštani Sokobanje, sve češći gosti u poslednjih nekoliko sezona.

U proteklih 180 godina organizovanog turizma u Sokobanji se menjala struktura gostiju. Tako je nakon prvog gosta, zastavnika Lazarevića, ovo mesto postalo stecište plemstva, umetnika i boema, potom su najčešći gosti bili penzioneri i sindikalisti, dok je sada sve više mladih.

Sve više mladih roditelja bira Sokobanju; foto: M. Branković