Psihoterapeut o efektima lažnih dojava o bombama: Ljudi se ne plaše, već su i ljuti i besni

Lažne dojave o bombama, koje više od mesec dana prazne učionice, tržne centre, aerodrome i druge objekte u Srbiji, više ne plaše građane, već ih ljute, kaže niški psihoterapeut Žarko Petrović. Deo tih dojava pripisuje adolescentskoj potrebi za pažnjom i smatra da one ne mogu da ostave traume, ali da su plodno tlo za širenje dezinformacija i teorija zavere.

Udar na svakodnevnicu i dinamiku života prosečnog čoveka, koja je ionako poljuljana - tako Petrović opisuje uticaj lažnih dojava na ljude u Srbiji.

Još nisam sreo osobu koja je bila uplašena zbog toga, ali jesam mnogo ljudi koji su enormno besni. Moraju da izlaze s posla da bi pokupili decu i osećaju neizvesnost jer ne znaju da li će deca u ponedeljak da idu u školu ili neće. Mislim da su trajni efekat tih dojava ljutnja, bes i provokacija, a ne strah - objašnjava on.

Prijava bombe u "Delti" otvorila seriju lažnih dojava u Nišu; foto: G. B.Veruje da takve situacije ne mogu da dovedu do trauma i trajnih psihičkih posledica, ali ističe da su plodno tlo za širenje dezinformacija i teorija zavere.

Psihičke traume tako ne nastaju. Naša psiha je podešena da se nosi sa ogromnim problemima. Prosečan, zdrav čovek nije toliko “mek” koliko psihologija priča. Ne pričamo o izuzecima, postoje ljudi koje istraumira i ako zalaje pas. Međutim, interesantno je kako ljudska psiha reaguje i stvara neki svoj svet. Čovek misli da je taj svet odraz stvarnosti, što nije tačno. Sve te događaje inkorporira u svoj doživljaj sveta, pravi jednu sliku i misli da je to stvarnost - navodi Petrović.

Osnovci i srednjoškolci do sada su najviše puta bili evakuisani, ali Petrović ne misli da su oni uplašeni. Čak su, dodaje, takve situacije za njih, nakon svega što se dešavalo tokom pandemije, postale potpuno normalne.

Mladi ljudi imaju doživljaj da su besmrtni, da ne mogu da umru šta god da se desi i da se problemi dešavaju drugima. Deca su poslednje dve godine svakako u nesvakidašnjem školskom protokolu. Mnogi prvaci nisu upoznali vršnjake do drugog razreda. Tako da, njima je sve već toliko pomešano da im jedna dojava dođe potpuno uobičajeno - kaže Petrović.

Lažnu dojavu o bombi u "Bori" uputili maloletnici; foto: T. R.Nedavno je utvrđeno da su dojavu o bombi u Gimnaziji “Bora Stanković” u Nišu uputila upravo četvorica maloletnika i zato su protiv njih podnete krivične prijave.

Petrović kaže da je tu reč o kratkoročnim motivima - da se bude u centru pažnje i da se ne ide u školu, kao i da su deca postupila naivno, nesvesna ozbiljnosti situacije. Međutim, deo dojava pripisuje organizovanim pokušajima opstrukcije iz inostranstva.

To je politički trik drugih država koje vrše pritisak na Srbiju zbog neodlučnosti povodom rata u Ukrajini. Vrši se pokušaj opstrukcije jer svaka ta stvar košta. Tu nema konkretnog profila ličnosti, već se radi po direktivi, kao zadatak - ističe on.

Podsetimo, u Nišu je zbog lažne prijave najpre početkom aprila evakuisan tržni centar "Delta", zatim Aerodrom "Konstantin Veliki" i Gimnazija “Bora Stanković”, pa skoro sve škole u Nišu i drugim mestima na jugu.

Ministar Vulin ocenio je dojave kao organizovani hakerski napad na Srbiju, dok je niški programer poručio da postoje načini da državni organi blokiraju mejlove sa kojih stižu dojave, a general Momir Stojanović da je to pokazatelj da u institucijama bezbednosti rade nestručni ljudi.