RTS-u problem pretplata, a ne manjak dečjeg i naučnog programa
Na prvoj debati o programskom sadržaju javnog servisa održanoj u Nišu, menadžment RTS-a je kao glavne argumente dobrog rada izdvojio veliku gledanost 1. programa i najavu 4 nove serije, dok je kao jedini problem navedena slaba naplata pretplate.
Prva u seriji diskusija po gradovima Srbije, na kojima bi predstavnici RTS-a trebalo da sa građanima razgovaraju o programskom sadržaju, otpočela je samopromocijom čelnih ljudi javnog servisa kroz jednoipočasovnu prezentaciju statističkih podataka o gledanosti.
Šefica PR službe nacionalnog javnog sevisa Duška Vučinić je, kako su komentarisali učesnici skupa, bez trunke samokritičnosti i u superlativima u uvodnom delu govorila o kvalitetu programa RTS, ilustrujući to podacima o izuzetno velikoj gledanosti Prvog programa.
Samopromocija umesto samokritike; Vrh RTS-a u sali Skupštine NišaGovoreći na temu "Prepreke RTS u ostvarivanju javnog interesa" direktorica finansijske službe Branka Ružić Hinić izdvojila je jedan jedini - problem slabe naplate TV pretplate, odnosno finansiranja javnog servisa.
Tek u izlaganju nedavno izabranog direktora Dragana Bujoševića moglo je da se čuje nešto kritike. Tačnije, nagoveštaj da bi kroz reorganizaciju RTS-a mogao da smanji broj zaposlenih, kojih trenutno ima preko 3.000.
Bujošević je najavio nove sadržaje, čak 4 nove igrane serije za 2016. godinu, moderne usluge, ali i nekoliko novih RTS kablovskih kanala.
Niko tačno ne zna kolika je arhiva RTS-a. Po nekima kada biste uzeli tu arhivu i puštali je, mogli biste da je puštate možda i 20 godina. Odatle ćemo vaditi nove sadržaje i to će biti dodatni izvor prihoda RTS-a - rekao je Bujošević.
Jedna od novina koje je Bujošević najavio je i "Video na zahtev", koji RTS ima u planu da uvede.
Bez kriterijuma za ocenu kvaliteta
RTS bez mehanizma za ocenu kvaliteta svog programa; Dragan Bujošević
Direktor RTS Dragan Bujošević nije direktno odgovorio na pitanje da li postoji mehanizam za ocenu kvaliteta.
Mi svakog dana o tome razgovaramo na redakcijskim sastancima - rekao je Bujošević.
Nedovoljno dečijeg, obrazovnog i naučnog programa
Pažnju učesnika privukli su i podaci državnog Regulatornog tela za elektronske medije, koje analiziralo sadržaj programa RTS1.
Po tim podacima RTS je u poslednje 4 godine veoma povećao informativni i verski program, drastčno skratio dečiji i dokumentarni, dok su naučno-obrazovni i kulturno-umetnički na nivou statističke greške.
| 2010. | 2014. | |
| Informativni | 44 % | 62,5 % |
| Zabavni (bez filmskog, serijskog, muzičkog..) | 9 | 10,4 |
| Verski | 1,13 | 1,4 |
| Naučni | 0,46 | 0,48 |
| Dečiji | 4,08 | 0,44 |
Izvor: Regulatorno telo za elektronske medije - REM
Ako bismo sabrali podatke, videli bismo da informativa i zabava čine ukupno 90 % programa RTS, EPP je oko 5 %, što znači da svega 5 % ode na ono što bi trebalo da bude suština javnog servisa. Znači, ono što komercijalne televizije ne žele da zadovolje - ocenila je Jovanka Matić iz Instituta političkih nauka.
Jedina kritika rada RTS-a; Jovanka MatićKao dodatni problem Matićeva je, pozivajući se na istraživanje Edukacionog centra iz Leskovca, ukazala na pristrasnost, odnosno nedovoljno kritika na račun vlasti.
RTS ne zaobilazi teme, ali ih obrađuje veoma, veoma površno i često bez ikakve kritike. Jako pazi da od gradjana ne potiče politički govor i usmeren protiv vlasti - rekla je Matićeva.
Ona je ovo ilustrovala i nedavnom situacijom kada je u danu u kome je lider Demokratske stranke Bojan Pajtić optužio vlast za prisluškivanje, RTS nije preneo ni Pajtićev citat, ali je u Dnevnik pozvan njegov "oponent", ministar policije.
Manjine nevidljive
Tokom kratke diskusije, tokom koje su umesto menadžmenta i urednika RTS na sugestije i pitanja građana odgovarali članovi Programskog saveta, iznet je niz kritika i predloga, naročito od predstavnika nacionalnih manjina.
Na nacionalnom javnom servisu nema sadržaja vezanih za romsku manjinu. Postoji emisija, ali obrađuje samo teme Roma iz Vojvodine. Ali ako se ima u vidu da u Vojvodini živi 28.000 Roma, a u centralnoj i južnoj Srbiji 120.000, onda se postavlja pitanje svrhe - kaže Turkijan Redžepi.
Komentari
Poslednji komentari
ilija nesko
22:48 // 10. 10. 2015.
Potpuno nova sistematizacija i reorganizacija svih sadasnjih organizacionih delova RTS,i da talentovani,mladi ljudi koji imaju radne navike a ne navike zbog zaposljenja dolaze do radnih mesta i da ne otpustate gospodine bujosevicu i vi neposlusne a mi vas placamo.Nije samo lepusnost kriterijum
joca
11:14 // 10. 10. 2015.
ROTKVE STRUGANE
Oscar Pitagor
08:03 // 10. 10. 2015.
Приморајте цео Балкан да вам даје паре. Ма какав Балкан, убедите читаву планету да вам плаћа рекат.
Ако умете да направите програм, па зарађујте од тога као и сав остали свет.
Никад вам добровољно нећу дати ни динар, мораћете да отимате - као и до сада.
Никада вам нећу заборавити што сте отимали паре од гладног народа и отворено подржавали хашке осуђенике.
Ни данас нисте бољи.
joca
11:13 // 10. 10. 2015.
kakve veze ima podržavanje haških osudjenika sa pretplatom, ceo srpski narod podržava haške osudjenike, general lazarević je jedan od naj časnijih oficira srbije, dok srbi koji su branili ovu zemlju trunu po belosvetskim zatvorima klintonovi se smeškaju po televiziji, gotovina uziva a orića niko ne može da uhvati,
Oscar Pitagor
16:18 // 10. 10. 2015.
#joca:Да је српска војна армада седела тамо где јој је место (по касарнама) народи бивше Yu би се мирно разишли. Можда би била која кафанска туча на националној основи и то је све. Срби у Хр би имали равноправан статус и сада би били у ЕУ. Свет би натерао Хрвате да то ураде, ако не желе сами.
А сад се пробуди и уживо гледај како се лагано, систематски и заувек брише једна земља на Балкану.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.