Radna grupa traži rešenje da hitna pomoć ne bude privilegija većih gradova
Kako da hitne službe budu dostupnije i građanima manjih mesta i da se njihov rad unapredi zadaci su novoformirane Radne grupe za izradu predloga mera. Nakon prvog sastanka dogovoreni su, kaže zamenik predsednika ove grupe, dalji koraci, a konkretne mere očekuju na sledećem koji je zakazan za 18. februar.
foto: Fejsbuk Ujedinjena seljačka stranka Za predsednika Radne grupe koju je formiralo ministarstvo imenovan je pomoćnik ministra dr Jugoslav Kelečević, a za njegovog zamenika narodni poslanik iz Svrljiga Milija Miletić. Za Južne vesti kaže da je jedan od dogovorenih zadataka i to da se pronađe rešenje da svaki čovek ima pravo da se leči.
Postoji pravilnik “Batuta” prema kome opštine poput Svrljiga, Gadžinog Hana, Bele Palanke…koje imaju manje od 25.000 stanovnika, nemaju prava na hitnu pomoć. Ja sam i na Skupštini više puta govorio o tome i tražio da se to promeni. U Svrljigu recimo, koji ima državni regionalni put, ljudi dođu u situaciju da ako moraju hitno kod lekara treba da putuju do Niša - kaže Miletić.
Na jučerašnjem sastanku je dogovoreno, kaže, da sledeći bude 18. februara i da tada nađu način kako da se poboljša rad hitne pomoći uz neke korekcije.
Jednostavno, ideja je da nađemo rešenje da svaki čovek ima pravo da se leči i da to ne bude samo privilegija velikih mesta, a da ljudi u malim sredinama budu zapostavljeni - objašnjava Miletić.
Jedan od članova radne grupe je i direktor Doma zdravlja u Svrljigu Dejan Antić, koji takođe kaže da je ideja da se pronađe rešenje da hitna pomoć bude dostupnija u manjim mestima i objašnjava da će onda biti potrebno i mnogo više lekara u zdravstvu.
To jeste jedan od predloga, ali videćemo kako će se rešiti jer je onda potrebno mnogo više lekara nego sada. Kako je trenutno po normativima, na 1.400 pacijenata sledi jedan lekar, u razruđenim sredinama sa staračkim stanovništvom oko 1.200 stanovnika na jednog lekara. Taj broj lekara nije dovoljan da bi se formirala hitna služba - objašnjava Antić.
Osim Antića, članovi Radne grupe su i dr Miodrag Branković iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Nišu, predsednik Pokreta “Pravo na život - Meri” Dejan Zejnula, advokat Dušanka M. Jovanović, načelnica Službe hitne medicinske pomoći Negotin Aleksandra Paunović i Slavica Spahić iz Ministarstva zdravlja.
Komentari
Poslednji komentari
Losmi
15:15 // 13. 2. 2022.
Grad Nis,stanovnika 300.000+ jedna hitna pomoc(ruinirana) sa 4 vozila.Koliko ljudi premine jer lekari ne mogu stici na 1000 strana u jednom trenutku?
Zoki
14:17 // 13. 2. 2022.
Moja baka je umrla od posledica moždanog udara,poslali su vozača i kombi vozilo bez lekara i sestre u selu kod Babušnice.Život joj bio ugrožen bog sve vidi pa će naplatiti.
Bruno
12:24 // 13. 2. 2022.
Od sekte možemo da očekujemo da ukine hitnu po gradovima, i onda smo svi jednaki.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.