Reakcije na ukidanje Bulevara Šabana Bajramovića - "rasizam i poruka da mu je mesto među njegovim Romima"

Predlog da po Šabanu Bajramoviću umesto bulevara bude nazvan Stočni trg, direktor Nišvila Ivan Blagojević vidi kao getoizaciju umetnika i latentni rasizam. Smatra da se tako šalje poruka da je velikanu romske muzike “mesto među njegovim Romima”, dok predsednik YUROM centra Osman Balić kaže da je Niš pao na ispitu iz tolerancije i da dobija “palanački duh”.

Blagojević navodi da bi Skupština tako narušila status Niša kao evropskog grada tolerancije, koji je jednom pripadniku romske manjine podigao spomenik i dodelio bulevar.

Skupština Grada planira da nakon 15 godina oduzme Šabanu Bajramoviću bulevar i dodeli mu nepostojeći trg. Stočni trg, kako je nezvanični naziv romske mahale, ne postoji kao trg u tom zapuštenom delu grada, već je to mala, krivudava ulica od desetak kuća. Poruka koja se šalje javnosti je da je Šabanu mesto među njegovim Romima na devastiranom Stočnom trgu. Inače, on nije živeo na Stočnom trgu, već upravo u ulici u blizini Bulevara Šaban Bajramović - poručuje direktor niškog džez festivala.

Budući Trg Šabana Bajramovića; foto: NišvilVeruje da je takav odnos prema Bajramoviću sramotan i da bi realizacija odluke bila getoizacija velikog umetnika i to u trenutku kada Nišvil postiže dogovor sa muzejom iz Nju Orleansa da Šaban bude prvi umetnik iz Srbije koji će sredinom juna tu dobiti postavku.

Predlaže odbornicima da odbiju tu inicijativu i da se Saši Saviću dodeli neka druga ulicu koja je bliže centru grada, između ostalog, i da stanovnici nekadašnjeg Južnog bulevara ne bi ponovo menjali lična dokumenta.

Niš je izgubio višedecenijsku lokalnu “pokaznu vežbu” interkulturalizma, tolerancije i građanskog vaspitanja i pao na ispitu, kaže o predlogu Osman Balić.

Izgubili smo od mediokriteta. Pobunili se mediokriteti! Oni koji su prosečni u svemu. Merne jedinice provincijalnog, malograđanskog morala, političke korektnosti i društvene prihvatljivosti. Prosečnost kao društvena bolest i korov palanačkog duha. U doba mediokritetstva, ono što je nekad bilo stvar prikrivenog stida postaje predmet neskrivene javne ’blamaže’ grada - kaže Balić.

Na niškim odbornicima je da li će dozvoliti da u Nišu pobedi “filozofija palanke”, koja je, dodaje dalje, nosilac šovinizma i etničkog narcizma.

Taj nekontrolisani palanački duh gaji u sebi kult etničke, a u ovom slučaju urbanističke čistote, koji u kasnijim fazama postaje manija i bezbednosni rizik po svakog drugačijeg. Svakog. Ne samo Roma. Pitanje je vremena - poručuje Balić.

Podseća da je Niš nekada bio administrativni, vojni i trgovinski centar različitih država i carstava kojima je pripadao tokom svoje duge istorije, kao i da su u njemu živeli i Dardanci, Tračani, Iliri, Kelti, Rimljani, Huni, Avari, Vizantinci, Srbi, Bugari, Turci, Romi, Jevreji, Cincari i mnogi drugi.

Uticaj različitih naroda koji su živeli na teritoriji današnjeg Niša primećuje se u kulturnom nasleđu grada i danas - zaključuje Balić.

Konačnu odluku o tome da li će se Stočni trg ubuduće zvati Trg Šabana Bajramovića, a Bulevar Šabana Bajramovića - Bulevar Saše Savića Švabe, daće odbornici niške Skupštine 25. aprila.