Rečnik sa "četa" i u pismenim zadacima
“Jezik društvenih mreža” koji odlikuju skraćenice, isključivo mala slova, nedostatak interpunkcije, mešanje ćirilice i latinice, engleskog i srpskog jezika, sa interneta se seli u školske klupe, kažu niški nastavnici.
Tako se dešava da umesto “mislim” đaci, uglavnom srednjoškolci, i u pismenom zadatku napišu jednostavnije “msm”, umesto “ne znam” - “nzm”, a “ks” označe slovom “x” koje i ne postoji u srpskim pismima, pa tako reč “ekskurzija” postaje “exkurzija”. Dobro urađen zadatak na tabli ili u vežbanci često ukrase smajlijem ili srcem. Đaci kažu da pojedini nastavnici, koji ne predaju srpski jezik, ovakvu komunikaciju ničim ne sankcionišu.
Psiholozi i predavači saglasni su u mišljenju da đaci ovako ne pišu namerno, već da svakodnevna oskudna pismena komunikacija po automatizmu dospeva i u njihove pismene vežbe.
Psiholozi objašnjavaju da se slično događa čoveku koji u privatnim razgovorima često upotrebljava sleng, pa se desi da mu neka neprilična reč “izleti” i na javnom mestu, kada to ne želi.
- Današnji učenici češće prave pravopisne greške nego ranije generacije. Ipak, ovaj problem se više oseća u usmenom govoru. Deca su osiromašila svoj govor, upotpunjavaju ga mimikom i gestikulacijom, a za neke osnovne stvari ne znaju šta znače – kaže Danijela Gašević, predavač srpskog jezika u Gimnaziji “Stevan Sremac”.
Ona dodaje da srednjoškolci prepoznaju pojam, ali u njihovom fondu nedostaju reči kojima bi ga izrazili. Zato na njena pitanja na nastavi đaci često odgovaraju rečima: “Znam šta ste me pitali, ali ne znam kako da objasnim.”
Jezik interneta je, kako kaže prof. dr Vesna Anđelković sa Departmana za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nišu, među mladima postao dominantan način komunikacije koji oni prirodno prenose.
- Na nama, profesorima, je da odlučimo da li ćemo to da tolerišemo ili ne, a naravno da ne treba. Kao što je pismenost dodala nove elemente procesu mišljenja i pamćenja, sada vizuelni mediji na neki način takođe strukturišu mišljenje, ali to je suviše složen proces da bi se pretpostavilo u kom će smeru da se promene dešavaju – kaže prof. dr Anđelković.
Pojašnjava da je reč o složenom i dugotrajnom procesu koji treba da bude predmet interesovanja istraživača.
Komentari
Poslednji komentari
Милица
14:46 // 21. 3. 2013.
Како је лепо наићи на овакав призор... Расправа око правописа, а нико од особа које се расправљају не користи правопис како треба. Још уз чињеницу да је то приметила петнаестогодишњакиња, срамота. Размак иде после сваког интерпункцијског знака, особа која је психолог, а женског је пола, јесте психолошкиња, то је такође један од сасвим правилних израза. Упитна речца не се одваја од глагола у свим случајевима, осим у: нећу, немам, нисам (овде постоји гласовна промена, па је зато вокал и, уместо е). Да не набрајам више... Слажем се да много деце не зна више да пише како треба, да се заборавља правопис и да се туђице претерано убацују у наш језик, али како ми, деца, да се угледамо на старије, када ни старији не знају много (може се видети из приложеног). Узмите у обзир да је ово писала, понављам, петнаестогодишњакиња, која проводи време и на друштвеним мрежама, али такође знајте да још увек постоје деца која негују српски језик и његову граматику и правопис. Толико од мене.
Lila
12:44 // 3. 4. 2013.
Ne mogu da prihvatim nametnutu modernizaciju našeg jezika.PSIHOLOŠKINJA nije reč koja se oduvek koristila u srpskom jeziku. Zašto bi je onda koristili sada?! Naši očevi i dedovi nisu tako govorili. Zna se ko je i šta radi PSIHOLOG i kada kažemo svi PSIHOLOG znamo šta je govornik hteo da kaže, a kada se kaže PSIHOLOŠKINJA nisam sigurna da bi i učeni ljudi shvatili o čemu se govori. Čuvajmo naš jezik
Перица Мали
23:05 // 28. 2. 2013.
@nislija
@prosvetar
Нисам присталица реплика али нисам могао да се отмем утиску да сте и један и други себе препознали негде у овој причи.Нисам ја свој коментар писао као писмени задатак па да ме оцењујете.Као прво нема размака иза тачке из практичних разлога,имам више простора за текст и сл.Али пре свега бих просветару поручио да заради плату тамо где треба,очито да није укапирао суштину проблема,ако невиди проблем онда није ни чудо што је све то тако.
Као прво основати комору која ће додељивати лиценце.Један од услова за лиценцу поред дипломе да буде и оцена психолога и психијатра,а наведени преглед да се обавља најмање једном у пет година,а не једном у каријери.
Друго,спровести анонимну анкету код свих ученика у школи да ли појединачно сваки од наставика,професора, задовољава њихове критеријуме.
И треће забранити штрајк просветних радника на начин како су до сада штрајковали.Штрајк за време распуста,а не да нерадне дане деци узимају за одрађивање свог штрајковања.
Primer
15:09 // 28. 2. 2013.
Ja sam licno godinama slusao u zvanicnim izvestajima zvanicnih sluzbi kako "hibrid" nazivaju "genetski modifikovanim organizmom". Nikada strucna javnost nije reagovala na ovakve stvari koje su stvar opsteg obrazovanja. U zvanicnim izvestanjima zvanicnih drzavnih organa koriste se "ulicni" izrazi tako da se tesko pravi razlika izmedju zvanicnog izvestaja drzavnog sluzbenika i ulicara koji je resio da protivzakonito zaradi. Postoji nas srpski naziv za konoplju i nema razloga nazivati je skankom a jos manje razloga ima nazivati je GMO kad je u pitanju hibrid. Da imamo strucnu javnost koja reaguje na vreme i efektivno ovakve stvari se ne bi desavale. Sve ovo je vise stvar "zanimljivosti" u novinama nego inicijativa ili reakcija na drustveni problem. Jer kad ne mari strucna javnost i ne preduzima nista sta mi mozemo? Samo da se smejemo ako nas ne pogadja.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.