Registar nestalih lica: "Potraga za nestalima nikada ne prestaje, samo se prilagođava novim informacijama"

Šest nedelja prošlo je od nestanka 41-godišnjeg Nišlije Milana Đorđevića, a potraga za njim i dalje traje. Kako objašnjavaju iz Registra nestalih lica u Centru za nestalu i zlostavljanu decu, potraga za nestalim osobama nikada ne prestaje, već se prilagođava novim informacijama o nestanku. Navode i da se godišnje u proseku u Srbiji prijavi oko 1.700 nestalih odraslih osoba i oko 1.500 dece.

Kako kažu u Centru, tokom 2023. godine prijavljeno je ukupno 1.677 slučajeva nestalih odraslih osoba i 1.525 slučajeva nestanka dece.

Milan Đorđević je poslednji put viđen u ponedeljak, 10. juna; foto: privatna arhivaObjašnjavaju da se, u zavisnosti od starosti nestale osobe, razlikuje način potrage i koraci koji se primenjuju.

Deca do sedam godina obično nestaju kada se izgube iz vida roditelja, ali se u većini slučajeva brzo pronađu, najkasnije u roku od nekoliko sati. Deca do sedam godina su posebno ugrožena i ranjiva u slučaju nestanka, te s tim u vezi nadležni organi pristupaju ovim slučajevima sa najvećom ozbiljnošću. Kriminalne otmice su retke, ali i najopasnije okolnosti u kojima se dete može naći - navode iz Centra.

Kada je reč o starijoj deci, kažu, razlozi nestanka su obično sukobi u porodici, zlostavljanje, zanemarivanje ili socijalno-ekonomski problemi.

Objašnjavaju da, kada su u pitanju odrasle i starije osobe, nestanci mogu biti namerni - izazvani porodičnim, socijalnim ili ekonomskim problemima ili problemima sa mentalnim zdravljem i nenamerni - često kod osoba sa demencijom ili Alchajmerovom bolešću.

Ono što je zajedničko za sve slučajeve nestanka jeste važnost brze reakcije, jer što se ranije krene u potragu, to je veća verovatnoća uspešnog ishoda - ističu iz Registra.

Kako funkcioniše potraga?

Iz Registra nestalih lica u Centru za nestalu i zlostavljanu decu, napominju da je prvih nekoliko sati nakon nestanka ključno za potragu, a da se sa protokom vremena smanjuje mogućnost pronalaska.

Od momenta prijave nestanka osobe nadležni organi preduzimaju mere iz svoje nadležnosti u cilju prikupljanja podataka i organizovanja najadekvatnijeg načina potrage za nestalom osobom. U slučaju nestanka osobe na nekoj vodenoj površini ili ukoliko tragovi ukazuju da je osoba bila blizu reke ili jezera, organizuje se potraga koja uključuje službe za spašavanje na reci ili jezeru, ronioce i sl. Kada osoba nestane tokom planinarenja, organizuje se ekipa Gorske službe spašavanja. U slučaju nestanka dece, prvo se utvrđuju okolnosti nestanka kako bi se razjasnilo da li je nestanak povezan s kriminalnim radnjama, otmicom, trgovinom ljudima ili je posledica porodičnih i ekonomskih problema. Ovo je posebno važno za aktiviranje sistema "PRONAĐI ME" - ističu iz Registra.

Zavisno od toga gde je nestala osoba, potraga za razlikuje; Ilustracija; foto: J. Ć. Napominju da je potrebno što tačnije utvrditi okolnosti nestanka, vremenski sled i potencijalno mesto nestanka.

Treba proveriti da li je osoba ostavila oproštajno pismo, pregledati lične stvari i prostor koji je nestala osoba koristila. Nakon toga, ukoliko je moguće, treba proveriti kontakte, bliske prijatelje, partnere, rođake. S obzirom na to da većina ljudi koristi društvene mreže, treba proveriti istoriju korišćenja društvenih mreža i pretraživanja na internetu kako bi se pronašli neobični obrasci koji mogu ukazati na razloge nestanka. Prilikom prijavljivanja slučaja policiji, ne smeju se skrivati nikave informacije, jer takve informacije često mogu biti klučne za pronalazak - objašnjavaju.

Aktivna potraga za nestalima, kažu, u zavisnosti od slučaja može trajati različito vreme.

Na osnovu prikupljenih podataka o okolnostima nestanka, prilagođava se način potrage. Kod kriminalnih otmica ili nestanka dece, potraga je intenzivnija zbog visokog stepena ugroženosti. Potraga za nestalim osobama ne prestaje, već se prilagođava novim informacijama o nestanku - napominju iz Registra.

Većina potraga za decom se završava uspešno, kažu iz Centra i napominju da se deca u 85% slučajeva pronađu u roku od 24 sata.

Prema podacima iz 2023. godine, petnaestoro dece nije pronađeno, dok se još traga za 184 odrasle osobe. S obzirom na veličinu Srbije i broj stanovnika, ovaj broj nestalih osoba predstavlja ozbiljan problem - ističu.

U Registru Centra trenutno 143 nestale osobe, javni registar ne postoji

Registar nestalih lica postoji od 2017. godine; foto: printscreenIz Registra kažu da broj prijava nestalih osoba varira iz godine u godine, a da se pretpostavlja da u proseku nestane od četiri do pet osoba dnevno, na osnovu statistike prethodnih godina.

Za odrasle osobe, taj broj se godišnje kreće između 1.600 i 1.800, dok za decu varira između 1.300 i 1.500. Tokom 2023. godine je prijavljeno ukupno 1.677 slučajeva nestalih odraslih osoba i 1.525 slučajeva nestanka dece - navode.

U Registru Centra za nestalu i zlostavljanu decu trenutno su evidentirane 143 nestale osobe.

Zvanični broj nestalih osoba za kojima se traga je dostupan MUP-u Srbije i nije javan. Naša organizacija zagovara uvođenje javnog registra nestalih osoba, što je praksa u većini zemalja Evropske unije - ističu.

Registar nestalih lica Srbije pokenut je u junu 2017. godine. Iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu kažu da su ga pokrenuli kako bi se podigla vidljivost velikog broja nestalih lica čiji podaci i fotogafije, mimo policijske evidencije, javnosti nisu dostupne.