Robin Hud o zagađenju: Vazduh pun štetnih čestica, uprkos odličnim zakonima

Upozorenja stručnjaka da je vazduh u Srbiji opasan po zdravlje postala su alarmantna kada je krajem oktobra prošle godine Beograd bio najzagađeniji grad u svetu, a “kao na škrgama” disali su i građani Smedereva, Bora, Niša, Pirota, Valjeva. Kako vazduh poslednjih godina utiče na zdravlje i koje su obaveze nadležnih u u rešavanju ovog problema, neke su od tema treće epizode regionalnog Robin Hud serijala.

Prisustvo nedozvoljenih čestica u vazduhu može biti pogubno po zdravlje svih i zato kada je zagađenje veliko, maske su preporučljive i ne štite samo od korona virusa. Najobazrivije bi trebalo da budu trudnice, deca, porodilje, hronični bolesnici.

Broj pacijenata naročito sa opstruktivnom bolešću pluća, sa bronhijalnom astmom se svake godine povećava, nažalost, imamo sve veći broj dece koja boluju od alergijske astme – kaže dr Saša Jovanović, pneumofiziolog Zavoda za plućne bolesti.

Zagađenost u Srbiji, poslednica je višegodišnjeg ignorisanja problema, nekontrolisanja rada termoelektrana i fabrika kao najvećih zagađivača. Veliki je broj domaćinstava sa zastarelim ložištima koja za grejanje koriste jeftine i opasne energente.

I pored činjenice da zakoni jasno definišu pravila rada, država prolongiranjem njegove primene zagađivačima ostavlja dovoljno vremena da rade mimo propisa.

Od dana kada smo usvojili propise za obavezu tih zagađivača da pribave integrisanu dozvolu do danas mi smo nekoliko puta produžavali te rokove do kada im se da tako kažem gleda kroz prste. Trovaće nas bez obaveze da imaju integrisanu dozvolu koja podrazumeva da imaju određene mere zaštite ne samo vazduha, ali između ostalog i vazduha – kaže Slobodan Milutinović, profesor Fakulteta zaštite na radu.

Da je zakonodavstvo usaglašeno sa evropskim standardima, potvrđuju i ekološki aktivisti iz nevladinih organizacija, ali ističu da propisi neće smanjiti zagađenje bez primene.

Nemamo jasan katastar zagađivača, nemamo uvid u sastav emisije štetnih gasova, variraju podaci, mreža mernih stanica nije pravilno i dovoljno raspoređena po celoj teritoriji Srbije, manji gradovi i nemaju ovaj merne stanice. Zašto cela Srbija ne bi bila pokrivena, tako bi imali bolji uvid u kretanje zagađenja vazduha – ističe Olivera Milošević, predsednica Grupe građana “Zeleni ključ”.

Šta su još na temu zagađenja u Srbiji rekli sagovornici i kako ovaj problem rešavaju u državama u region, možete pogledati u emisiji na vrhu stranice.