Romska udruženja obeležavaju Dan sećanja na romske žrtve holokausta
U noći između 2. i 3. avgusta 1944. godine oko 3.000 muškaraca, žena i dece Roma ubijeno je u gasnim komorama u Aušvicu, a od 2015. godine 2. avgust se obeležava kao Dan sećanja na romske žrtve holokausta.
U znak sećanja na nevine žrtve, romski narod obeležava, zajedno sa Evropskim parlamentom i pojedinim međunarodnim organizacijama, Dan sećanja na romske žrtve holokausta 2. avgusta, a iz Stalne Konferencije romskih udruženja građana (SKRUG) podsećaju da se ovaj dan obeležava od 2015. godine rezolucijom Evropskog parlamenta.
U noći između 2. i 3. avgusta 1944. oko 3.000 muškaraca, žena i dece Roma ubijeno je u gasnim komorama u "Porodičnom kampu za ci..ne" u Aušvicu.Te žrtve su simbolički deo od skoro 500.000 ubijenih Roma u tim nezaboravljenim vremenima fašizma - podsećaju iz SKRUG-a.
76 godina nakon tog događaja, romska udruženja saopštavaju da je trenutak kada mora da se razgovara i javno debatuje među samim Romima pre svega, ali i sa javnošću u svim evropskim državama, o politici sećanja i aktuelnom istorijskom revizionizmu.
Ta debata mora da otvara pitanja o latentnom i manifestnom aktuelnom antic.....zmu. Tek tada ovaj i svi naredni "dani sećanja na ubijene Rome“ i komemoracije mogu doprineti društvenoj afirmaciji Roma u današnjem svetu - saopštavaju romska udruženja.
Nije dovoljno samo sećanje i komemoracija, bez debate na ovu temu, smatraju romska udruženja, jer će bez debate ostati u praznom prostoru i bez dosezanja nužnog cilja - javnog govora o tragediji.
Sećanje na genocid prema Romima i komemoracija moraju biti povezani sa aktuelnom politikom prema Romima u pojedinim zemljama i dominantnim moralnim i etičkim vrednostima. Kultura sećanja ne može biti zasnovana samo na analizi prošlosti, već ima za cilj da definiše sadašnjost, oblikuje budućnost i utiče na oblikovanje identiteta - saopštavaju iz SKRUG-a.
Spomenik ubijenim evropskim Romima u Aušvicu nalazi se u blizini Bundestaga, nedaleko od spomenika ubijenim Jevrejima.
Komentari
Poslednji komentari
AntiPA
09:48 // 3. 8. 2020.
Slobodno stavite sliku niškog logora, a ne Aušvica. I kod nas se ubijalo, dojavljivalo, a zna se i koji ljudi iz Niša su učestvovali u tome. To jeste i krivica dela Nišlija, a ne treba je pretvarati u našu sramotu time što ćemo to da krijemo.
Kada se govori o prekom sudu partizana posle Drugog sv. rata, često se zaboravlja da je dobar deo stradalih bio saradnik okupatora i odgovoran za ovo.
Samo secanje
17:22 // 2. 8. 2020.
Diskriminacija je ostala. Vecina Roma zivi na ivici egzistencije, skrajnuti, zanemareni, diskriminisani, izvrgnuti ruglu i predrasudama. Drzava nista ne radi da to promeni.
Čudesni dribling
11:43 // 3. 8. 2020.
Vlasti odgovara obrazovna, kulturna i, uopšte, drušvena marginalizacija bilo koje grupe, pa i etničke, jer jedino onda, ovakva bahata, neobrazovana i nesposobna, može da vlada. Žele da poboljšaju uslove mladima, da se vrate iz inostranstva, aa, cvrc! Oni, kada bi mogli, i sve ostale da stave u neki geto pa da nas lakše kontrolišu, a to nam i upravo rade, samo žaba još nije vidla da se skuvala!
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.