"Ruski car" - najstariji stalni bioskop u Srbiji koji je nastao u Nišu

Početak 20. veka je Nišu, a i Srbiji, doneo prvi stalni bioskop u zgradi nekadašnjeg Rajhlovog hotela. Zvao se Ruski car, a nalazio se u današnjoj Obrenovićevoj ulici. O tome u knjizi Pioniri filma i fotografije juga Srbije piše Branislav Miltojević i naglašava da je bioskop u toj zgradi menjao više imena - "kino Volga", "Istra" i na kraju "Vilin grad", te da bioskop u toj zgradi i danas postoji i ima gotovo kultni gradski status.

U kafansko-hotelskoj sali Ruskog cara radio je od 1908. godine najstariji stalni bioskop u Srbiji, piše Miltojević i pojašnjava da pod “stalnim bioskopom” podrazumeva da su filmovi svakodnevno prikazivani u večernjim terminima.

Hotel se najpre zvao po poznatom pivaru i ugostitelju Evgenu Rajhlu, dodaje, a uoči Prvog svetskog rata nazvan je Ruski car. Publika čekala u redovima na zakazane projekcije; foto: arhivska fotografija;

Večera se servirala do devet sati. Posle devet, salu su napuštali gosti, a neki pratili “vanredni kulturni program”. U prednjem delu restorana postavljalo bi se belo platno ili improvizovala pozornica, obično u vreme kada su se na vratima Ruskog cara pojavljivali novi posetioci. Oni koji su ostajali da vide filmsku predstavu, za to vizuelno zadovoljstvo morali su da plate “po jedan dinar ekstra” - pojašnjava autor.

U prilog tome u knjizi iznosi i svedočenje Engleza, koji je odseo u hotelu, da su uveče pomerani stolovi i da je naplaćivana posebna ulaznica za ljude koji su gledali filmove.

Navodi i da je Rajhl repertoar bioskopa stalno i redovno oglašavao.

Tako je u listu “Trgovina” vrlo precizno najavljen program da “Bioskop-pozorište - sala Ruski car” za 25 - 27. decembar 1911. godine, prikazuje program koji se sastojao iz nekoliko dramskih, komičnih, prirodnih i antropoloških delova - piše Miltojević.

Na početku projekcije filmova bile u Rajhlovom hotelu; foto: arhivska fotografija;Između dva rata bioskopom je upravljao ugostitelj i bioskopista Tanasije Tasa Ilić, kome pisac pridaje velike zasluge za razvoj gradske kino-mreže. On se gotovo 3 decenije brinuo o zgradi i repertoaru Ruskog cara, dodaje, ali je jednaku pažnju posvećivao i ugostiteljstvu.

Nekoliko godina posle Velikog rata on ga i kupuje, pojašnjava autor, ali tačne godine kada je preuzeo bioskop su nepoznanica. Ono što se zna, a prema svedočenju jednog od Tasinih naslednika, je da je Ilić 1934. kompletno renovirao bioskop, izgradio veliku kafansko-bioskopsku dvoranu sa oko 500 sedišta, sa balkonom i baštom u začelju.

Galeriju je pretvorio u balkon i podigao lože. Pazio je da zgrada bude naročito pogodna za bioskopsko prikazivanje filmova, pa je stolice za svaku priredbu udesio tako da prednji gledaoci ne smetaju onima koji sede u pozadini - piše autor knjige.

Uveo je dnevne predstave od 13 do 16 sati i večernje od 18 sati, s tim što su dnevne bile upola cene u odnosu na večernje i nisu podrazumevale gledanje novih filmova, već repriznih, dodaje autor.

U ratne četrdesete, navodi, narodnooslobodilačka vlast Iliću oduzima objekat i salu preimenuje u Bioskop Narodnooslobodilačke Vojske Jugoslavije, nakon čega Ruski car prestaje da postoji.

I danas je tu bioskop, samo se drugačije zove - Vilin grad.

Ova i druge priče o kinematorgrafiji, filmskim zvezdama koje su dolazile na jug Srbije su u knjizi Pioniri filma i fotografije juga Srbije.