Sa Univerziteta u Nišu samo 3 akademika

Izborom redovnog profesora Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu Vladimira Rakočevića za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, Niš je dobio tek trećeg predstavnika u najvišoj naučnoj i prosvetnoj ustanovi u državi koja ukupno ima 146 redovnih i dopisnih članova.

Akademik Vladimir Rakočević, dopisni članProfesor Rakočević, koji je izabran na poslednjoj sednici SANU održanoj 5. novembra, kako kažu drugi članovi, dobio je značajnu podršku. Dokaz njegovog naučnog doprinosa je to što je dospeo na uglednu Tomson Rojtersovu listu najuticajnijih naučnih umova iz oblasti matematike za 2014. godinu.

Izabran je za dopisnog člana Odeljenja za matematiku, fiziku i geo-nauku.

Sala predsedništva SANU; foto: sanu.ac.rsOstali predstavnici Niša u najvišoj naučnoj i prosvetnoj ustanovi su profesor na Medicinskom fakultetu u Nišu Milorad Mitković, koji je rođen u Lebanu, doktorirao u Beogradu - kao dopisni član Odeljenja medicinskih nauka i profesor Elektronskog fakulteta u Nišu Ninoslav Stojadinović, kao redovni član Odeljenja tehničkih nauka.

Na poslednjem prijemu novih članova Akademija je dobila dva člana iz Kragujevca koji sada ima 4 predstavnika. Međutim, Novi Sad, po broju stanovnika i fakulteta sličan Nišu, prema procenama niških akademika ima više od 20 članova.

Niš i Kragujevac su tu negde, ali odstupa Novi Sad čije je članstvo neprirodno brojnije. Međutim, i za to postoji razlog. Nekada je postojala Vojvođanska akademija nauka i kada se novm zakonom pripojila Srpskoj akademiji svi članovi Vojovđanske su automatski postali članovi Srpske. Nastala je početna prednost od desetak, petnaest članova - objašnjava akadamik Stojadinović.

Akademik Milorad Mitković, dopisni članDodaje da jeste logično da Beograd ima najviše članova jer Univerzitet u Beogradu ima najviše fakulteta, ali i dvadesetak naučnih instituta.

Drugo - pisci, likovni umetnici, slikari, vajari, kompozitori... Oni su uglavnom skoncentrisani u Beogradu - kaže Stojadinović.

Osim toga, Novi Sad ima i Ogranak SANU sa svojom zgradom i infrastrukturom, što u Kragujevcu i Nišu ne postoji budući da za njegovo postojanje treba najmanje 5 akademika.

Akademik Ninoslav Stojadinović, redovni članU ovim gradovima postoje Centri za naučno-istraživački rad SANU pri univerzitetima.

Stojadinović dodaje da se nada da će centar istraživanja u Nišu prerasti u viši stepen.

Akademija ima 8 odeljenja, a nijednog niškog predstavnika nema čak u 5 - Odeljenju hemijskih i bioloških nauka, Odeljenju jezika i književnosti, Odeljenju društvenih nauka, Odeljenju likovnih i muzičkih umetnosti i Odeljenju istorijskih nauka.

Biografije "otkrivaju" još rođenih Nišlija 

U bigrafijama članova SANU može se naći podatak da su još dvojica članova vezani za Niš, ali samo rođenjem, jer su karijeru gradili u Beogradu i inostranstvu. To su Ninoslav Radovanović, rođen u Nišu, koji radi kao redovni profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i redovni je član Odeljenja medicinskih nauka i Pantelija Nikolić, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, koji je doktorirao u Notingemu i redovni je član Odeljenja tehničkih nauka.

Osnivanje Akademije u Beogradu, pod imenom Srpska kraljevska akademija, je 1886. godine izglasala skupština na osnovu "Osnovnog zakona Kraljevsko-srpske akademije", što je u Nišu ozvaničio kralj Milan Obrenović. Zakonom je bilo određeno da prve akademike bira kralj, a da oni sami biraju dalje nove članove.

Prvi predsednik SANU, odnosno Srpske kraljevske akademije, bio je Josif Pančić.