Šaban Bajramović - čovek iz naroda, čiju emociju i patnju su osećali i ljudi koji ne razumeju o čemu peva

“Kada je Bog pravio prototip Roma, napravio ga je po Šabanu Bajramoviću” započinje priču o kralju romske muzike Nebojša Saitović, koga ga je, kako je rekao, Šaban smatrao svojim najboljim učenikom, te da nije bio zvezda, već čovek iz naroda, koji je celu karijeru posvetio ljudima sličnim sebi.

Rođen na današnji dan pre 86 godina u malom niškom romskom naselju u blizini parka Čair, Šaban Bajramović, kako popularni Neša Saita kaže, bio je misterija i za ljude koji su ga poznavali, jer je retko pričao o sebi, ali da na svetu ne postoji osoba romske nacionalnosti koja ne zna ko je Šaban Bajramović i koji je njegov značaj za muziku.

Prvi put kada je ozbiljnije počeo da shvata muziku i svoj talenat, prema rečima Nebojše Saitovića dogodio se na Golom otoku, dok je izdržavao zatvorsku kaznu.

Prvi instrument koji je Šaban naučio da svira bio je kontrabas i to na Golom otoku. Tada su ga zatvorenici, koji su bili deo orkestra, naučili note. Završio je tamo sa 19 godina, jer je pobegao iz vojske, dok još nije položio zakletvu. Uhvatila ga je vojna policija i odveli su ga Goli otok. On nikada o tome nije govorio, ali u trenucima kada popije, znao je da mi kaže da je njemu Goli otok promenio život - kaže Nebojša Saitović.

Šaban Bajramović i Nebojša Saitović; foto: Nebojša Saitović, privatna arhiva Prema rečima Neše Saite, Šabana Bajramovića upoznaje u ranoj mladosti, te prvi put sa njim nastupa na proslavi Nove godine 1975. godine u motelu Deligrad u Nišu. Prvih godina njihove saradnje, kaže, Šaban je pokušavao da ga odvoji od muzike, zato što je bio odličan i perspektivan đak, budući student medicine.

U to vreme, nije bilo mnogo školovanih Roma i nije mi dozvoljavao da postanem stalni član Crnih mambi, već sam samo povremeno svirao sa njima, jer muzičari tada nisu zarađivali mnogo i želeo je da postignem nešto veće u životu. Tako je bilo sve dok definitivno nisam odustao od medicine na trećoj godini studija. Pravi početak bio je početkom 90-ih godina, nakon našeg susreta u Nemačkoj, odakle smo otišli za Francusku i nastupili kao predgrupa Džipsi kingsima - govori Saitović.

Iako je mogao da nastavi karijeru muzičara koji bi uvek punio koncertne hale, Neša kaže da ga je srce vuklo da peva “svojim ljudima” na svadbama, svetkovinama i vašarima.

Ljudi su tražili razloge da naprave veselje samo da bi pozvali Šabana da peva. Bio je majstor da napravi pesmu, bilo je situacija kada čuje da se nekome nešto dogodilo, malo se raspita, dobije informacije, a iako nikada nije upoznao tu osobu on napravi fenomenalnu pesmu. Promeni imena, ali ostavi srž i napravi hit - kaže Saita.

Govoreći o tekstovima Šabana Bajramovića, Neša kaže da iako ga je retko ko razumeo o čemu peva, mogao da oseti njegovu emociju i patnju, kakva je pesma Sajbija koja je, prema mišljenju Saitovića, najemotivnijih Šabanova pesma.

Njegova Hanuma ostaće najpopularnija pesma, ali Sajbija je svetska pesma. Toliko autentična i emotivna, ljudi dok ne prevedu pesmu ne znaju o čemu on peva i širom sveta kada smo je svirali i sada kada je sviramo ljudi plaču iako ne znaju zbog čega plaču. Osete tu emociju, koju je on imao. Tu pesmu je bezobrazno potpisao kao svoju Zoran Simjanović u filmu Anđeo čuvar, a mi smo je pre toga svirali 2 godine, a Goran Paskaljević film kao da je pravio po toj pesmi - kaže Neša.

Sliku mu je poklonio Šaban Bajramović sa posvetom "Mom najboljem učeniku"; foto: JV / N. Đ. Kada je, pred kraj života, snimio prvi, pravi džez album, Nebojša Saitović kaže, da je tek tada postao svestan svoje veličine, ali da ga je srce i tada vuklo da svira na veseljima.

Iako su taj album radili ozbiljni džez muzičari, šmek romske muzike se nije izgubio. Ja sam njega uvek doživljavao više kao bluz muzičara, ta patnja o kojoj on peva u svojim pesmama, to mogu samo pravi bluzeri. Nije on znao ni šta je džez, ni šta je bluz, to je za njega bila emocija. To što mu je Bog dao, iskoristio je maksimalno, neznajući da je to vrhunac muzike. - kaže Saitović.

Ove godine, 3. juna, navršiće se 15 godina od smrti Šabana Bajramovića, a tim povodom njegov bend Crne mambe organizovaće romsko književno veče, kabare na romskom i srpskom jeziku, likovnu koloniju, ali koncerte na Letnjoj pozornici u niškoj Tvrđavi. Sedmodnevni festival počeće u petak, 2. juna i trajati do 9. juna i ulaz će za sve događaje biti besplatan.