Serdaru Jolu Piletiću, simbolu Crne Gore i građanskog Niša, obnovljen spomenik na Starom groblju

Grobno mesto i spomenik crnogorskog junaka serdara Jola Piletića, koji se nalaze na niškom Starom groblju, nisu više devastirani, pošto su ih obnovili poštovaoci iz Udruženja Crnogoraca jugoistočne Srbije. Piletić je i jedan od graditelja građanskog Niša nakon oslobođenja od Turaka, a njegovi potomci kažu da su inicijativu pokrenuli pre nekoliko godina, kada su uvideli da njegovo ime počinje da pada u zaborav. Održan je i pomen u njegovu čast.

Pomenu prisustvovali i Piletićevi potomci, Milica i Srećko; foto: T. R.Na Starom groblju u Nišu počivaju brojne znamenite ličnosti, ali mnogi spomenici se i ne vide od trave, niti do njih može da se priđe. Među njima je bio i spomenik serdara Jola Piletića, oko kojeg je bila zarđala ograda, a umesto nadgrobne ploče ispucali beton.

Jole Piletić je simbol doseljavanja Crnogoraca u jugoistočnu Srbiju krajem 19. veka, ali i jedan od ljudi koji su izgradili građanski Niš u to vreme, nakon oslobođenja od Turaka 1878. godine, kaže predsednik Udruženja Crnogoraca jugoistočne Srbije Miloš Paović.

Kultura sećanja je bitna za svaki narod. Svi preci nas Crnogoraca koji živimo u jugoistočnoj Srbiji došli su tih trenutaka kada je i Jole došao sa svojom familijom - navodi Paović.

Spomenici na Starom groblju se jedva vide od trave; foto: T. R.Crnu Goru Piletić je, zajedno sa još nekim serdarima i vojvodama, napustio za vreme vladavine Nikole Petrovića, tada knjaza, pošto je imao stavove koji se njemu nisu dopadali i koje on nije dozvoljavao.

Bili su suviše svoji i suviše veliki da bi pristajali na neke sitne igre knjaza, koji ima velike zasluge za međunarodnu politiku Crne Gore, za njeno evropejstvo i sigurno je najzaslužniji što je Crna Gora dobila nezavisnost, ali unutar nje je bilo detalja koji su činili da ona u jednom momentu ima van svojih granica eminentne glavare, koji su je povređeni napuštali - ističe Zoran Đukanović iz Uprave za saradnju sa dijasporom i iseljenicima.

Piletićeva potomkinja, akademska slikarka Milica Savić, kaže da on potiče iz brdskog plemena Piperi nadomak Podgorice, jednog od prvih plemena koja su prišla Staroj Crnoj Gori i ujedinila se s njom. Bio je vođa tog plemena, a vođstvo je nasledio od oca.

Jole je imao pet sinova i dve ćerke. Sinovi su mu bili Stanko, Nikola, Vidak, Đorđe i Miroslav Miro, a ćerke Hristina i Đurđa. Prvorođeni Hristinin sin, Mihajlo Pavlović, koji je bio kapetan prve klase i narodni poslanik u vreme Kraljevine Jugoslavije, jeste moj čukundeda. Meni je Jole, dakle, kurđel, ako bismo brojali srpski rodoslov - objašnjava ona.

Piletić jedan od graditelja građanskog Niša; foto: T. R.Dodaje da je Jole titule stekao još za vreme vladavine Njegoša Petrovića, u čijoj službi je bio perjanik, a zatim je služio Danila, pa Nikolu.

Otac mu se zvao Ilija, a majka mu je bila Đevana Kostić iz Nikšićke Župe. Žena mu se zvala Milica. Senatorsko zvanje je stekao za vreme Knjaza Danila. Bio je i serdar, to je viši stupanj vojvodstva. Jedan je od zaslužnika te velike borbe za oslobođenje od Turaka. Izvojevao je pobedu u čuvenoj Bici na Kovčegu - kaže Savić.

Milica Savić je među njegovim potomcima koji su sami pokrenuli inicijativu da se njegovo ime ne zaboravi, pre nekih šest godina. Tako je i nastala ideja da se spomenik u Nišu obnovi.

Srećko Piletić, jedini njegov muški potomak, i ja imali smo inicijativu putem društvenih mreža. Nije se mnogo znalo o njemu, polako je počeo da pada u zaborav, pa smo aktivirali neke stranice i počeli da delimo informacije, a onda se gospodin Paović javio i započeta je obnova, zajedno sa svima ostalima koji su nam izašli u susret. Kupili smo možda narednih 100 godina materijalnog sećanja na serdara Jola - priča Savić.

Paović kaže da je Jole simbol doseljavanja Crnogoraca u jugoistočnu Srbiju; foto: T. R.Paović ističe da je spomenik zaista bio devastiran, ali da su naišli na dobru nameru i saradnju u niškom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, dok je Uprava za dijasporu Crne Gore rešila da finansira njegovo uređenje.

U sanaciji su učestvovali pripadnici skoro svih nacija koje žive na Balkanu i skoro svih dominantnih religija. Bilo je tu Crnogoraca, Srba, Bošnjaka i Albanaca, ljudi koji su pravoslavci, rumokatoličke vere ili islamske veroispovesti, što daje novu simboliku celom projektu, jer je i sam Jole Piletić bio čovek saradnje, pomirenja i razgovora. Siguran sam da bi on bio srećan i ponosan na ovo što smo uradili - zaključuje Paović.

Đukanović pojašnjava da je Uprava rešila da finansira sanaciju jer, kako kaže, treba čuvati sećanje na znamenite ličnosti Crne Gore i održavati priču o njima.

Dodaje da je serdar Jole Piletić utkao sebe i ceo svoj život u borbu za oslobođenje i državnost Crne Gore. Inače, on je rođen 1814, a preminuo je 1900. godine u Nišu.