Serijal "Robin Hud": Trostruke kirije, inflacija, političke greške - koliko ratovi utiču na tržište nekretnina
Pod izgovorom inflacije nakon početka rata u Ukrajini, priliku za dodatnom zaradom uvideli su stanodavci u Srbiji koji su prvo izbeglicama iz ratom zahvaćenih zemalja podigli cenu kirije, a potom i građanima Srbije. O tome svedoče i agenti za nekretnine i navode da uz obavezne depozite još na početku moraju izdvojiti od 1.500 do 2.000 evra. Profesor Ekonomskog fakulteta ističe da stanove treba posmatrati kao tržišno dobro i da se građani zbog ruiniranih cena osećaju opljačkano u svim segmentima.
Vlasnica agencije za nekretnine iz Niša Nevena Đorđević u regionalnoj emisiji "Robin Hud" govorila je o sve višim cenama zakupa stanova i uporedila kako je to izgledalo do rata u Ukrajini i nakon.
Prema njenim rečima do 2020. godine cena stana od 40 kvadrata koštao je od 120 do 170 evra u zavisnosti od opremljenosti i navodi da je nakon te godine cena zakupa naglo skočila od 350 do 450 evra.
Tvrdi i to da je isti takav stan u Beogradu nekada koštao 400, da bi nova cena zakupa bila do 800 evra i napominje da je to najviše pogodilo studente.
Imali smo zahteve za dva ili tri depozita, pa je samo rentanje stana jednom prosečnom studentu bilo komplikovano i za stan trebalo je odvojiti 250 evra kirije i tri depozita, što znači da bi im trebalo oko 1.000 evra da samo uđu u stan - rekla je Đorđević.
Priliv izbeglica iz područja Ukrajine i Rusije stvorio je dodatnu tražnju nekretninu, navodi u emisisji Robin Hud profesor Ekonomskog fakulteta Srđan Marinković i napominje da se to prelilo na tržište stanovai visinu rente.
Komentarišući izjavu novinarke Tamare Todorović da su u Nišu postojali programi za subvencionisanu kupovinu stanova, profesor Marinković u emisiji "Robin Hud" ističe da potezi države nisu bili u skladu sa očekivanjima građana.
Socijalne stanove za koje je u Nišu postojao konkurs, a na čijem se krajnjem spisku našao i zet bivše gradonačelnice Dragane Sotirovski, profesor komentariše time da u Srbiji ne postoji prava socijalna mapa i da programi na ispravljanju tržišnih grešaka imaju veliku šansu da promaše.
Konkretno naselje koji je pre nekoliko godina građen za snage bezbednosti. Na njemu su radili Turci, iako je formalno ugovorna strana bila jedna poznata firma iz Srbije, čije bilborde možemo da vidimo svuda u Srbiji. Indirektno, Srbija je imala manje pozitivnih efekata od tog ciklusa, nego što bi se očekivalo. Sa druge strane vidimo da je proces useljenja bio neopravdano odlagan i više od od petine stanova nije useljen. Kada država nešto radi intervenišući na tržištu, mora da postoji savršen program kontrole, to nije moguće ni u demokratskim državama, a pogotovu u hibridnim režimima gde se samo glumi demokratija, spolja imate sva obeležja demokratskog sistema, a promašujete na svakom mestu - ističe Marinković.
Profesor Srđan Marinković dalje ističe da je zakupnina stanova u porastu, kao i cena stanova, i ističe da dokle se su srazmeri da se ne mogu kritikovati.
Neka istraživanja koja smo radili govore da cena stanova prati inflaciju, možda ne godinu za godinom, ali u sekvenci od 15 godina prati je savršeno. Bilo bi neozbiljno da neko ko kupuje ili prodaje stan se ponaša kao da nije tržišno dobro. Isto se osećamo opljačkanim i kada dođemo na pijacu, salon nameštaja, prodajni salon automobila, frizera ili kozmetičara, mi se osećamo opljačkanim. Cene su ruinirale našu kupovnu moć i to se sada jasno vidi - zaključuje.
U trećoj epizodi regionalnog serijala "Robin Hud" možete pogledati ostatak emisije o problemu visokih cena zakupa stanova u Srbiji, ali i iskustva zemalja regiona. Prethodno ste mogli da pogledate epizode "Skandinavski model prevencije smanjiće stopu maloletničke delikvencije" i "Novinarke iz manjih sredina češće mete napada"
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.