Sestre i tehničari niškog Kliničkog aplauzom obeležili svoj dan uz poruku da borba nije završena

Medicinske sestre, tehničari, pomoćno osoblje, umesto zahvalnica i diploma, aplauzom ispred ulaza u novu zgradu Kliničkog centra Niš i puštanjem šarenih balona, obeležili su svoj dan i poslali poruku svim svojim kolegama i građanima: „Mi smo još tu i borba nije završena, mi kao tim moramo da pobedimo, a vi svi da čuvate jedni druge, pa i nas“. Oni su i ispričali kako su prolazile prethodne nedelje u borbi sa koronom.

Za razliku od prethodnih godina, Međunarodni dan medicinskih sestara i tehničara, koji se obeleževa u spomen na dan kada je rođena Florens Najtingejl, tvorac modernog sestrinstva i pionira javnog zdravlja, obeležen je drugačije, a posvećen je onima koji su na prvoj liniji odbrane od korone koja je napala čitav svet.

Umesto zahvalnica i povelja, koje su ranijih godina dobijali, medicinsko osoblje Kliničkog centra iz Niša, kako kažu, nagrađeno je svake večeri u 20 sati aplauzima građana. To im pokazuje, ističu niški medicinari, da njihova gotovo desetonedeljna borba za život i zdravlje svakog pacijenta nije bila uzaludna.

Borba koja traje više od dva meseca se ne zaustavlja, a svako od medicinskih radnika je na svoj način doprineo, kaže Gordana Dragošev, glavna sestra KC Niš.

Mi se brinemo, patimo, volimo, borimo se, iščekujemo, nadamo se… Trčimo ispred smrti, večito podignutih štitova i osluškujemo svaki treptaj, svaki otkucaj srca, svaki jauk, svaki poziv. Možda zvuči kao kliše, ali svi koji se bavimo i volimo ovaj posao, strahujemo da će nas smrt prestići i lukavo odneti život nad kojim strepimo, za koji se borimo – kaže Gordana Dragošev.

Hrabrili su se među sobom, dodaje, i pokretali jedni druge.

Svako na svoj način. Mene lično je, hrabrila rečenica “Sve će ovo jednoga dana biti juče”, a kojom sam ohrabrivala i druge i nadam se da sam uspevala u tome – dodaje Gordana Dragošev.

Klinika za infektivne bolesti bila je mesto gde su bili hospitalizovani prvi zaraženi pacijenti. Glavna sestra ove klinike kaže da su ljudi pričali da su njene kolege „bili hrabri, bili heroji“.

Bili smo ono, što stvarno jesmo, bili tu za svaku reč nade, za veru u ozdravljenje, borili se za svaki život. Bili smo tu i kad je bilo najteže i kad nije bilo nade i radovali se svakom odlasku kući i nedelja za nedeljom, govorili, još samo ova i proći će, još samo ova. Kažu suze su za slabiće, ja kažem, suze su za hrabre, sa ispisanim imenima na skafanderima. I dalje smo tu, ono što stvarno jesmo – rekla je ona.

Do pandemije korona virusa, hala „Čair“ bila je mesto gde se okupljao veliki broj zaljubljenika u sport, muziku, sajmove, ali je odjednom, kako kažu u Kliničkom centru, postala mesto strepnje, straha i nepoznanice. U toj privremenoj kovid bolnici, između ostalih, radile su i Žaklina Pajević i Milica Đurić, koje su se danonoćno trudile i brinule da sve kolege, ali i pacijenti, dobiju sve što je potrebno.

Uz veliko angažovanje i timski rad, uspeli smo da osmislimo put crvene i zelene zone za ulazak i izlazak bolesnika, unošenje i iznošenje hrane, otpadaka, medicinskih sredstava i svega što je potrebno za bezbedan smeštaj i boravak velikog broja ljudi, jer je u samo četiri dana, na ovom mestu, hospitalizovano 305 bolesnika iz svih krajeva jugoistočne Srbije – kaže Žaklina Pajević, glavna sestra Klinike za gastroenterologiju.

Pritisak je bio ogroman, kaže Milica Đurić, jedan od pomoćnika koordinatora kovid privremene bolnice u hali „Čair“ i bolnice u novoj zgradi KC Niš.

Ljudi su u početku bili uplašeni, zabrinuti za porodice, kao i svi mi, naravno, jer mnogi od nas imamo decu, mlađu od 12 godina, ali bez obzira na to, nije nam padalo na pamet da to koristimo kao razlog da ne budemo uz pacijente. Znali smo da moramo da uradimo pravu stvar i da je sada, pravi čas da pokažemo sve ono što smo učili i za šta smo se školovali, gledali smo na sve to, kao što to čini vojska. Čitavog života se spremaš za potencijalnu bitku, rat, a on je tu, pred vratima i nema nazad – kaže Đurićeva.

Nakon 11 dana rada u hali, nova zgrada Kliničkog centra Niš, postala je nova kovid bolnica. Usledio je novi izazov – korona je ušla u gerontološke centre.

Taj 13. april svi će pamtiti, jer je tačno u podne, počeo prijem gerontoloških pacijenata, koji su bili potpuno, ili delimično zavisni od nege drugih lica, sa nizom komorbiditeta i sa srednje teškim ili teškim kliničkim slikama – kažu u Kliničkom centru.

Epidemija virusa uzrokovala je veliku reorganizaciju zdravstvenog sistema u celoj Srbiji, pa i u niškom Kliničkom centru.

Ova zdravstvena ustanova svoje delovanje, usmerila u dva pravca: prevenciju i suzbijanje posledica pandemije, ali i adekvatan tretman obolelih, od drugih nezaraznih oboljenja – hirurških i internističkih. Zbog toga je Urgentni centar KC Niš, radio u vanrednim okolnostima, skoro pa potpuno redovno, a za to su se pobrinuli svi, čije su radsne pozicije bile upravo tu, na mestu gde je i u normalnim situacijama, „najveća gužva“ – kažu u Kliničkom.

Dragan Stojić, glavni medicinski tehničar Klinike za neurologiju KC NIš, kaže da je za njih ovo bilo veliko iskušenje iz koga su medicinske sestre i zdravstveni tehničari, po ko zna koji put, s ponosom, upornošću, istrajnošću i nesebičnošću, izašli uzdignute glave, bogatiji za još jedno životno i radno iskustvo.

Sve vreme sprovođene su, prema stručnim smernicama i nacionalnim vodičima, mnogostruke dijagnostičke, terapijske, operativne procedure i postupci iz oblasti zdravstvene nege, kao i postupci kardiopulmonalne reanimacije i neinvazivne i invazivne mehaničke ventilacije, a pacijenti, čije je zdravstveno stanje zahtevalo bolničko lečenje, nakon pregleda u prijemnim ambulantama urgentnog centra i sprovedenih dijagnostičkih i terapijskih postupaka i procedura, upućivani su u nišku Vojnu bolnicu – navodi Stojić.

Jedna od najbitnijih karika u lancu, kako kažu u Kliničkom centru, bila je i sanitarna služba niškog Kliničkog centra, koja je sa epidemiološkom službom brinula o tome, da virus, kojim slučajem ne prodre u medicinske redove, ili slučajno „pobegne“ van.

Samim postavljanjem procedura, epidemiološke i sanitarne trijaže, načinima korišćenja lične zaštitne opreme, pa i dezinfekcije, kao jednu od najvažnijih preventivnih mera, osetno se smanjio strah i osetila se veća sigurnosta među zaposlenima, samim tim i hladne glave, stekla se osnova za efikasan rad i dovođenje grešaka na minimum – istakla je Jasna Stojanović, šef odseka za sanitarni nadzor u KC Niš.

Uz čestitke, glavna sestra Zdravstvenog centra Vranje Jasmina Ristić se zahvalila svim koleginicama na radu, posvećenosti profesiji i doprinosu za očuvanje ljudskog zdravlja.

Želim da iskažem počast i posebnu zahvalnost svim preminulim kolegenicama i kolegama tokom zdravstvene krize izazvane Kovidom 19, ali i da ih podsetim koliko je zdravlje svih nas ugroženo i krhko. Nema opuštanja, nema zastoja, sada je najvažnije da nastavimo i izvojujemo konačnu pobedu nad opakom bolešću koja je uspela da parališe čitav svet – rekla je Ristićeva.

Podsetimo, sve informacije o korona virusu na jugu Srbije, možete pročitati ovde.