Škola iz Čokota kraj Niša jedan od 4 najbolja primera dobre prakse inkluzivnog obrazovanja u Srbiji
Lazar Živković ne hoda i koristi elektromotorna kolica, ali mu to ne predstavlja nikakvu barijeru da se školuje, jer je učenik petog razreda OŠ "Desanka Maksimović" iz niškog sela Čokot, jedne od 4 škole u Srbiji koje su najbolji primeri dobre prakse u primeni inkluzivnog sistema obrazovanja.
Kako svedoči Lazina mama Marija Petrović Živković, pre polaska u prvi razred pribojavali su se kako će se on uklopiti i da li će moći da bude prihvaćen i ravnopravan.
Odmah su nas u školi pitali šta je Lazi potrebno, otklonjene su sve arhitektonske barijere. On se kreće kroz dvorište i prizemlje škole. Prilagodili su klupu njemu tako da može da sedi u kolicima i prati nastavu. Ali ono što je najvažnije, prihvatili su ga drugari i nastavno osoblje i on se ne oseća isključeno ni iz jedne aktivnosti zbog toga što je u kolicima - odgovara Marija.
Primer dobre prakse; foto: M. P. Ž. Lazar boluje od spinalne mišićne atrofije (SMA), ali srećom radi se o najblažem obliku ove bolesti.
Srećan sam što sam učenik upravo ove škole zato što su se potrudili da mi sve bude dostupno i da se lepo osećam - rekao je Laza.
On je samo jedan od više đaka ove škole kraj Niša koji nastavu pohađa po jednom od modela individualnog plana obrazovanja, a prema rečima Olivere Petković Jovović OŠ "Desanka Maksimović" u Čokotu je jedna od četiri škole na teritoriji Srbije koje su najbolji primeri dobre prakse kada je reč o primeni inkluzivnog sistema obrazovanja,
Ona i Miroslava Damjanović iz Centra inkluzivna Srbija govorile su pre nekoliko dana učenicima od prvog do četvrtog razreda ove škole o inkluziji, značaju poštovanja različitosti i toleranciji.
Na ovom polju škola "Desanka Maksimović" je postigla izvanredne rezultate. Izuzetno sam zadovoljna radom ove škole i njihov primer treba da slede sve obrazovne institucije u našoj zemlji. Postavili su dobar temelj, a mi ćemo, u skladu sa mogućnostima, pomoći da uslovi budu još bolji - istakla je Damjanović.
Iz Centra inkluzivna Srbije ponudili su školi pomoć, a direktor škole Miljan Bojanić kaže da su im najprotrebniji lični pratioci i personalni asistenti jer imaju preko 30 učenika koji nastavu pohađaju po individualnom obrazovnom planu.
Komentari
Poslednji komentari
Nikola
09:46 // 20. 10. 2024.
Sve dok su pojedinačni slučajevi a ne svakodnevnica inkluzije nema. Svaka čast školi i nastavnicima na trudu. Poslednja rečenica boli da se sve to sporovidi upravo što imaju dobru volju. Nemaju ličnog pratioca i pedagoškog aisistenta. Defektolog je misaona imenica, pa eto pitanje za Ministarstvo kakva je to najinkluzivnija škola bez defektologa i kako je moguce da se inkluzija sporovidi bez njih?
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.