Škola na daljinu - problemi sa internetom u selima, nastavnici sa juga uskoro virtuelni predavači
Već nedelju dana đaci uče ispred TV-a, lekcije online prate i srednjoškolci, a novina je da će i profesori sa juga uskoro biti virtuelni predavači. Utisak prosvetara je da ovakav sistem nastave "radi", a problem koji se prepoznaju jeste da neki nastavnici i đaci iz sela nemaju internet. Kažu, taj problem rešavaju u hodu.
Pre nedelju dana je počela škola na daljinu, osnovci su već zagrejali stolice, a lekcije su odnedavno dostupne i srednjoškolcima. Utisci su uglavnom pozitivni, a načelnik Školske uprave za Nišavski okrug Dragan Gejo kaže da sve funkcioniše kako treba. Najavljuje da će uskoro i nastavnici sa juga biti predavači.
Mnogo su snimali nastavnici i učitelji iz Beograda, sad ćemo da se podelimo, pa će da se uključe i nastavnici iz Niša, Pirota, Kuršumlije, Prokuplja, sada će i oni da snimaju lekcije. Nešto će da ide na program RTS-a, nešto direktno online. Snimaće iz svog mesta pa će verovatno da šalju snimke, ali na tome ćemo da radimo ovih dana - priča Gejo.
Odnedavno lekcije mogu da prate i srednjoškolci; foto: printskrin/RTS planeta Gordana Arsić iz Unije sindikata prosvetnih radnika u Nišu kaže da su nastavnici krenuli punom parom, da su sada malo spustili loptu, da deca ne bi bila preopterećena, a analiza koja će biti napravljena nakon škole na daljinu pokazaće kako su đaci i profesori to zajedno izneli.
Pojašnjava i da tokom ovog virtuelnog rada neće biti ni pravog ocenjivanja.
Preporuka je i Ministarstva da nema sumativnog ocenjivanja, samo je formativno. Sumativno su ocene, a formativno je praćenje napredovanja učenika, zapažanje i trudićemo se da im prezentujemo gradivo, ali bez pritisaka, uz praćenje postignuća učenika - pojašnjava.
Ističe da su ovo "vanredno školovanje" na svojim plećima izneli profesori sami, da bi ih zato trebalo podržati, a ne tražiti grešku, kao i da su prosvetari time dokazali da društvo na njih može da se osloni, jer su i tokom vanrednog stanja tu za svoje đake - neki i pred kamerama, a svi sa istim zadatkom da deci prenesu znanje.
U nekim seoskim sredinama nema ni dometa
Iz Unije sindikata prosvetnih radnika su nedavno pisali ministru prosvete Mladenu Šarčeviću zbog problema sa internetom koji su imali nastavnici i đaci u seoskim sredinama. Veliki broj njih nema pristup wi-fi mreži, pa su morali da kupuju internet od operatera. Ukazuju da to nije problem samo u komunikaciji, već i finansijsko opterećenje za roditelje koji su morali da daju novac kako bi deci omogućili školovanje i tokom vanrednog stanja.
Gordana Arsić iz Unije u Nišu kaže da odgovor na pitanje da li će Ministarstvo pomoći da se to reši - nikada nisu dobili, da se tačan broj đaka koji imaju takav problem ne zna, te da će oni pokušati da pomognu.
Nastavićemo da se bavimo tim problemom, pa ako bude bilo potrebe da se mi kao sindikat obratimo operaterima za neke olakšice. Da ne obavezujemo ljude da uzimaju internet, da to bude na neki kraći period, jer ti gigabajti koje deca imaju na telefonima nisu dovoljni za učenje na daljinu - dodaje Arsićeva.
Gejo kaže da je problem sa internetom rešen tako što se u nekim seoskim sredinama gde nema ni dometa učenici dogovaraju o svemu sa nastavnicima i učiteljima preko Vibera, jer je to bio jedini način. Kaže da je malo takvih slučajeva na jugu, a da osnovci uglavnom imaju TV i preko RTS-a prate nastavu.
I nastavnici volontiraju u kriznim štabovima
Još jedna novina je da će nastavnici tokom vanrednog stanja biti i volonteri. Profesor koji se javio redakciji kaže da se u školi u kojoj radi traži da to bude 10 % zaposlenih, da mogu sami da se prijave, ali mu je problematično to što volonterizam ne bi trebalo da bude obavezujuć, a da je dopis koji je dobio od direktorke izgledao suprotno.
Prosvetari nisu ni vojska ni policija i ko to ima pravo da u ova teška vremena zahteva od nekog da izlazi napolje? Naravno, meta su mlađe kolege i svima je to jasno, ali je na svu ovu muku stvarno prevelika drskost - smatra ovaj nastavnik.
Međutim, načelnik Školske uprave kaže da je reč o dobrovoljnom volontiranju i da su pre svega pozvani mlađi ljudi. Njihov zadatak će biti da dok traje vanredno stanje pomognu onima koji ne smeju da izlaze iz svojih kuća u kraju u kome žive, koji su nemoćni i nema ko da im pomogne, a volontiraće po kriznim štabovima u niškim opštinama.
Profesorka Arsić kaže da se iz Pravno-poslovne škole u kojoj radi u volontiranje već uključilo mnogo đaka, ali i nastavnici.
Naša škola je uključena u to, u okviru dobrovoljnog vatrogasnog društva, angažovani su učenici i profesori Pravno-poslovne škole da volontiraju u Opštini Medijana i već su počeli da nose pakete ugroženim stanovnicima i onima kojima je potrebna pomoć. To nije obavezno, mi u školi imamo obrazovni profil tehničar zaštite od požara i tehničar obezbeđenja i oni su u okviru tog društva povezani i organizovali su se. Pozvani su sada svi iz škole koji žele da se priključe - dodaje Arsićeva.
Smatra da je dobro da svi koji mogu pomognu sugrađanima u ovim danima koji su teški za sve.
Komentari
Poslednji komentari
Milka Bogdanović
13:10 // 27. 3. 2020.
Molim vas da poslušate pedagoga u penziji:Od 1-4 razreda dovoljno je i manje opterećujuće ispoštovati srpski jezik,matematiku,svet oko nas/prirodu i društvo i engleski jezik.Pažljivo pratim i mislim da se bez ostalih predmeta može u vreme vanrednog stanja.Od 5-8 razreda dovoljno je obuhvatiti predmete koji se polažu na završnom ispitu.Svima će biti lakše i efektnije.Hvala
Ma dajte
15:30 // 25. 3. 2020.
Kao deca gledaju kao svidja im se kao pisu domaci...ma gledaju tv tu i stariji i rod.pa sve ce deca da gledaju skolski program..mada naravmo uvek imate i one koji su poslusni gradkani i rade kako...kaze
A. Milić (opet ja)
15:22 // 25. 3. 2020.
Deco, ko je redar sutra da obriše televizor?...
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.