Skoro 90 odsto mladih želi da ode iz Vranja - podaci zabrinjavajući, a nadležni bez sluha

U potrazi za boljim životnim standardom, poslom bez partijskog zapošljavanja, zdravstvenom zaštitom, dalje od korupcije i kriminala, mobinga i nipodaštavanja na poslu, iz godine u godinu sve veći broj mladih ljudi odlazi ili razmišlja o odlasku iz Vranja. Prema istraživanju Udruženja “Naš svet, naša pravila” za 2022. godinu, čak 85% mladih razmišlja o odlasku, a polovina njih ga već planira. U odnosu na 2021. godinu, taj procenat je skočio za 25%.

Iz godine u godinu podaci i motivi za odlazak koje mladi navode su sve alarmantniji.

Više od polovine ispitanika (52,2%) kao glavni motiv za odlazak iz grada navodi bolji životni standard, na drugom mestu je potraga za poslom (oko 25% mladih) i obrazovanje (12,1%). Prošle godine je dominantan razlog odlaska bio obrazovanje što daje mogućnost povratka mladih, dok potraga za boljim životnim standardom ukazuje na manje šanse povratka. Kao najveće probleme, mladi u Vranju prepoznaju nezaposlenost (52,6%) i zdravstveni sistem (39,5%), a sledi nedovoljno prilika za razvoj znanja i veština (35,6%) i korupcija i kriminal (29,9%) - kažu iz Udruženja.

Kao najveće probleme pri zapošljavanju, mladi do 30 godina navode partijsko zapošljavanje i lične veze i poznanastva, a kao najveći problem zaposlenih niske zarade, loše uslove rada - mobing, nipodaštavanje i maltretiranje, kao i manjak radnih mesta u struci.

Nešto više od 2% mladih u Vranju kaže da u gradu ima dovoljno prilika za zapošljavanje, a manje od 2% smatra da se mladi u Vranju lako zapošljavaju na mestima za koja se obrazuju.

Rezultati istraživanja zabrinjavajući su i u oblasti zdravlja, jer čak 35,8% mladih nema izabranog lekara u sistemu zdravstvene zaštite i mišljenja je da nije lako doći do adekvatnog lečenja.

Što se tiče mentalnog zdravlja, to je tema koja je veoma prisutna kod mladih, ali kojoj se ne pridaje dovoljno pažnje, a u prilog tome ide činjenica da je Savetovalište za mlade pri Domu zdravlja zatvoreno. Skoro 6% mladih svoje mentalno zdravlje procenjuje kao izuzetno loše, a nešto više od 9% kao loše. Oko 30% mladih smatra da im je potrebna usluga psihologa/psihoterapeuta, ali se ne usuđuje da ode ili ne zna kome da se obrati. Nešto više od 10% mladih je potražilo pomoć u ovoj oblasti - kažu iz Udruženja.

Da se u svom gradu ne osećaju bezbedno, odgovorilo je 28% ispitanika, a dominantan uzrok koji navode je nasilje uzrokovano alkoholom i narkoticima.

Istraživanje je obuhvatilo i pitanja o kulturi, rodnoj ravnopravnosti, LBGTQ populaciji i manjinskim zajednicama.

Rezultati su takvi da kada je reć o kulturi i informisanju većina mladih nikad ne posećuje programe ustanova u Vranju i više od 70% smatra da medijski sadržaj na lokalu nije dovoljno prilagođen njima i njihovim interesovanjima.

Više od 10% njih smatra da briga za decu i kuću treba da bude posao žene, svaka peta mlada osoba misli da su žene koje stavljaju karijeru ispred zasnivanja porodice sebične, a svaka četvrta da postoje muška i ženska zanimanja.

Više od 17% mladih smatra da u slučajevima silovanja žena može da postoji I krivica žene. Ovo je veoma zabrinjavajući podatak. Skoro 60% mladih smatra da LGBTQ osobe imaju potpuna prava i slobode. 27% mladih smatra da LGBTQ osobe ne treba da budu zaposlene u obrazovnim ustanovama, a svaka četvrta mlada osoba je protiv istopolnih brakova. Kada je u pitanju odnos prema manjinskim zajednicama, nešto više od 12% mladih smatra da Romi treba da idu u odvojene škole, dok je 9% mladih neutralno po ovom pitanju - pokazalo je istraživanje.

Podaci zabrinjavajući, a nadležni ne čuju mlade - “vrede” samo 0,061% ukupnog budžeta

Uzevši u obzir rezutate istraživanja i da se procenat mladih koji smatraju da imaju priliku da se pitaju oko važnih odluka koje Grad donosi, može prebrojati na prstima jedne ruke, nije teško zaključiti da donosioci odluka ne čuju i ne uvažavaju mišljenje mladih ljudi, a da su vrata lokalne samouprave za njih često zatvorena.

Ovi podaci nam pokazuju da je potrebno veliko ulaganje u kvalitet života mladih na svim poljima. Međutim, ako pogledamo izdvajanje za mlade i omladinsku politiku iz gradskog budžeta za 2023. godinu, videćemo da mladi “vrede” samo 1,9 miliona, odnosno da u budžetu zauzimaju 0,061%. Takođe, ove godine je grad rešio da izdvajanje za omladinsku politiku umanji za 62%. U 2022. i 2021. ova izdvajanja su iznosila 5 miliona - zaključuju iz Udruženja.

Dodaju i da je prethodne dve godine celokupan iznos za omladinsku politiku bio namenjen funkcionisanju Kancelarije za mlade, a da je ove godine po prvi put novac izdvojen i za finansiranje nevladinih organizacija, što je, iako pohvalno, nedovoljno.

Ta cifra iznosi 300.000 dinara. Ako pogledamo evidenciju udruženja bivšeg Ministarstva omladine i sporta koje se bave mladima, u Vranju postoji 19 udruženja. Postavljamo pitanje, da li je 300.000 dovoljno za programe svih ovih udruženja, ili bar za deo - pitaju iz Udruženja.

Kažu i da za Savet za mlade pri lokalnoj samoupravi, koji bi trebalo da bude najznačajnije telo za učešće mladih u donošenju odluka u Vranju, nije nikada čulo više od 40% mladih, kao i da je nefunkcionalan i netransparentan.

Inače, Grad je 2021. godine doneo Strategiju za razvoj i unapređenje položaja mladih u Vranju za period do 2025. godine, međutim iz Udruženja kažu da nisu sigurni da li će se i u kom kvalitetu ciljevi ispuniti, pogotovo ako se nastavi trend smanjenja sredstava za mlade.

Jedan od ciljeva Strategije bio je i uspostavljanje konkursa za finansiranje udruženja, ali ni godinu dana kasnije nema naznaka da će se to desiti.