Slepi u Srbiji imaju pravo, ali ne i mogućnost tajnog glasanja na izborima

Iako im Ustav garantuje da glasaju tajno, slepi u Srbiji ovo pravo ne mogu da iskoriste. Oni koji ipak odluče da izađu na birališta moraju ili da povedu asistenta ili umesto njih zaokružuje komisija. Da bi trebalo štampati listiće na Brajevom pismu ili primenti neki drugi model pozitivne prakse, naveli su iz Kancelarije Poverenika, dok iz Republičke izborne komisije nema odgovora o rešavanju tog problema.

Slepi u Srbiji ne glasaju kako Ustav nalaže; Foto: JVSkoro 20 godina Marija Milanović ima pravo glasa, ali do sada u svojoj zemlji ni na jednim izborima to nije mogla da učini bez tuđe pomoći, tajno, kako zakon i nalaže.

Da bih glasala, moram da dođem na biračko mesto sa osobom od poverenja kojoj ću reći šta da mi zaokruži, odnosno na koji način želim da glasam. Ostaje na meni da joj verujem da je ona zaista zaokružila onako kako sam ja rekla – kaže Marija Milanović.

Ukoliko nema pratnju, situacija se dodatno komplikuje, jer onda mora da traži da kod nje dođe tročlana komisija. Mnogi zato i ostaju kod kuće, jer ih cela procedura obeshabri.

Tek tada nekako ja nisam sigurna da bi oni zaokružili ono što ja zaista kažem zato što nisam sigurna da li su to ljudi koji su u nekim partijama. Nakon glasanja, kao neko ko čini manjinu u ovom Gradu, svakako bi se ti ljudi sećali mene, možda bi zapamtili za koga sam glasala i nisam sigurna da li bi moglo da ima nekada posledice po mene – priča Milanovićeva.

Zbog ovih uslova, mnogi odustaju od glasanja; Foto: JVObjašnjava da nije lako primeniti jedan model, već da se ovom problemu mora pristupiti na nekoliko načina i da je to jedini put da se slepima u Srbiji omogući Ustavnom definisano pravo. Ovakav način im ne pruža osećaj jednakosti u društvu.

Nekada i zaista imaju motivaciju i volju da izađu na biralište, ali ako žive recimo sami ili ako su slepe starije osobe, mi imamo u Savezu slepih dve trećine članova koje su starije osobe, koje možda nemaju svog partnera pored sebe, možda su im deca otišla negde, oni nemaju ni koga da pozovu – objašnjava Milabovićeva.

Poverenik: Slepi i slabovidi građani nisu u ravnopravnom položaju kada izađu na biračko mesto

Iz kancelarije Poverenika navode da je ovo je kompleksan problem i da se slepima mora ponuditi više modela, jer ne znaju svi Brajevo pismo.

Ostalo je da se sagledaju mogućnosti usvajanja nekih primera dobre prakse, kao što je štampanje glasačkih listića na Brajevom pismu, ili omogućavanjem korišćenja šablona, tj. posebnih obrazaca koji odgovaraju glasačkim listićima i koji imaju na sebi otvore na mestima koji odgovaraju mestima rednih brojeva ispred imena kandidata na glasačkim listićima – ističu iz Kancelarije Poverenika.

U izveštaju "Dostupnost izbora za slepe i slabovide birače u Evropi“ iz 2019 . godine, kojim su obuhvaćeni izborni zakoni u 45 evropskih zemalja, utvrđeno je da u više od polovine slepi i slabovidi birači mogu da glasaju samo uz pomoć asistenta kompromitujući tako tajnost glasanja.

Da li će na nekim narednim izborima ovaj problem biti rešen, poslali smo pitanja RIK-u, ali odgovore nismo dobili.