„Sloboda, moral, kodeks i rokenrol“ – kako bajker postaje bajker

“Pravom bajkeru nije važna destinacija ka kojoj ide, već samo put”, započinje priču o bajkerskom načinu života član MC Road Guardian-a Miloš Stefanović. Sloboda koju osećaju dok voze motor, mogućnost da odu bilo gde, ali zaboravljeni problemi, dok su na putu deo su njihovog, kaže ovaj bajker, ali i dodaje da moraju da poštuju, kako moralne i klupske, tako i kodekse oblačenja.

Govoreći o moto klubovima, Miloš napominje da su najcenjeniji internacioninalni “MC” klubovi, gde postoje kodeksi ponašanja, kao i hijerarhija i uloga svakog člana. Imaju svoje činove, dok pridošlice, prema Miloševim rečima, nakon nekoliko meseci dokazivanja mogu napredovati.

Kada neko želi da se priključi klubu dobija zvanje “hanger” ili u prevodu neko ko želi da se druži sa vama. Nakon 3 meseca dokazivanja, dobija se status “prospekt”, ili neko ko ima potencijala. Godinu dana nakon toga dobija se status punopravnog člana – kaže Miloš Stefanović.

Oni nisu prijatelji, drugovi, niti kolege već braća, kaže Miloš i dodaje da je obaveza svakog bajkera da se javi na putu drugom bajkeru, a takođe i da pruže pomoć, ukoliko je potrebna. To Miloš naziva “univerzalnim kodeksom”.

Nijednog našeg člana nećete moći da vidite na ulici da besno vozi. Da bi neko postao član kluba, mora imati motor preko 500 kubika, dozvolu za motor i da motor bude registrovan – kaže Miloš.

Poštovanje koje bajker pokazuje drugom bajkeru prilikom pozdravljanja, jeste da umesto klasičnog rukovanja poprečno sklope i stegnu dlanove i zatim podignu ruke u visini brade, kaže Stefanović i dodaje da u njihovom klubu MC Road Guardian postoji još jedno pravilo, koje je vezano za konzumaciju alkohola.

Ukoliko neko od članova kluba proceni da je neko popio više i da može ugroziti svoj i tuđi život, može mu oduzeti ključ i on nema prava da se ljuti zbog toga. Članovi nižeg ranga ili oni koji su na probnom, imaju pravo da starijem po činu oduzmu ključ, bez ikakvih posledica. To mora da se poštuje – rekao je Miloš Stefanović.

Takođe, Miloš napominje da je u njihovom klubu važan i kodeks oblačenja. Svaki član obavezno mora oblači crne pantalone, klupsku majicu i kožni prsluk i dodaje da to nikome od njih ne predstavlja problem, već predstavlja njihovu slogu, ozbiljnost i pokazuje da funkcionišu kao jedan.

---

Za predrasude o bajkerima krivi filmovi i serije

Miloš Stefanović kaže da je svestan da o bajkerima postoje mnoge predrasude i smatra da tu sliku stvaraju filmovi i serije, predstavljajući bajkere kao negativce.

Nekadašnji bajkeri, za koje možemo da kažemo da su “stara škola” bili su totalno drugačiji od onoga što mi predstavljamo danas. Sve što može da se vidi na filmovima i serijama predstavlja bajkere koji su postojali davno, čak i ne na našim prostorima. Oni su uvek opaki, alkoholičari i narkomani – kaže Miloš.

Percepcija ljudi se menja, naročito zbog humanitarnih organizacija koje često organizuju, kaže Miloš i podseća na najpoznatije akcije MC Road Guardian-a – vožnje prijateljstva i bajkeri obučeni u kostime Deda Mraza.

Naš klub je poznat po vožnjama prijateljstva, organizuje se, uglavnom, 150 kilometara maršrute. Te vožnje su i osmišljene da bismo sakupljali novac za one kojima je najpotrebniji. Pored toga, svake godine prerušeni u kostime Deda Mraza, odnosimo paketiće na motirima, pre svega deci sa Klinike za onkologiju, a kasnije i na drugim dečijim klinikama – kaže Miloš.

“Onaj ko je loš čovek, ne može da radi plemenite stvari”, zaključuje Miloš Stefanović.

Povodom jubileja, 10 godina postojanja kluba, ove godine u niškoj Tvrđavi organizovali su prvi višednevni internacionalni moto skup, koji su krasile “bajkerske igre”, kotlić sa pasuljem, kamp, tuševi i rokenrol muzika, za koju Miloš tvrdi da je neizostavna prilikom svakog okupljanja i da bez nje bajker nije bajker. Nišlije su, takođe, imale prilike da ih vide na ulicama prilikom defilea.