Smrad u niškim selima nije zbog oštećenja kolektora, već niskog vodostaja Nišave - tvrde nadležni

Neprijatan miris koji se više od mesec dana širi niškim selima Medoševac, Popovac i Trupale nije posledica oštećenja na popovačkom kolektoru, već niskog vodostaja reke i jedino rešenje je izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda - odgovori su nadležnih koji su izneti na hitno sazvanoj sednici Skupštine Gradske opštine Crveni Krst. Dok je opozicija isticala da je potrebno naći hitno rešenje, iz Opštine kažu da sve “prebačeno” na Grad, a resorni većnik da će sve biti problemi biti okončani, ali 2026. godine.

Na zahtev opozicionih odbornika održana je sednica niške gradske opštine, a glavna tačka je bilo da se pomogne meštanima niških sela u kojima se poslednjih nedelja ne diše zbog nesnosnog smrada.

Hitna sednica na zahtev opozicije; foto: J. C. M.Odbornik Milan Stojanović iz Grupe građana "A b'e Niš bre!!" istakao je građani već duži period licitiraju sa tim zbog čega dolazi do smrada, ali da je evidentno da je došlo do oštećenja kolektora u Popovcu.

Iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoje i JKP “Naissus” potvrđuju da je došlo do oštećenja, i to pre par meseci, ali tvrde da to nema uticaja na neprijatan miris koji se javlja.

Oštećenje koje se dogodilo na popovačkom kolektoru je u dužini od negde 200 metara. Urađen je privremeni izliv. To se desilo prilikom izgradnje sifonskog prelaza koji treba da poveže popovački kolektor na postrojenje. Izvođač radova je dužan da sve to vrati u ispravno stanje - rekao je Jovica Miladinović iz JKP “Naissus”.

Nizak vodostaj; foto: Milan StojanovićKolektor je, kako je rečeno, oštetio kamion tokom radova, a trošak popravke snosiće izvođač.

“Krivac” za smrad je, kaže direktor KLER-a Dušan Radivojević, izuzetno nizak vodostaj reke.

Otpadne vode se ispuštaju u jednog recipijenta, odnosno reku Nišavu, a sa druge strane vodostaj je izuzetno nizak, što doprinosi da je razblaživanje tih voda na veoma niskom nivou. Zato se oseća taj neprijatan miris. Protok reke je izuzetno nizak. Ovih dana je oko 6 kubika u sekundi, a pre toga je bio oko 4,2 kubika što je možda i istorijski minimum - navodi Radivojević.

Situacija se, kažu nadležni, blago poboljšala kada je pre nekoliko dana “puštena” voda sa Zavojskog jezera, ali napominju da je trajno rešenje izgradnja postrojenja.

A šta dok ne bude postrojenja?

Predstavnici vlasti kažu jedino rešenje izgradnje postrojenja; foto: J. C. M.Na konstataciju predstavnika Grada i Gradske opštine da ovaj problem postoji već decenijama, opozicioni odbornici pitali su šta se čekalo do sada da se on reši i napominjali da obećanje o izgradnji fabrike za preradu otpadnih voda slušaju takođe godinama, pa da je teško poverovati da će rok, koji je 2026. godina, biti ispoštovan.

Zato je jedan od predloga opozicije da se formira anketna komisija koja će utvrditi šta se tačno dogodilo i koji su mogući načini da se ovaj problem okonča.

Mi smo odgovorni pre građanima i moramo rešiti to zbog njih. Ako niste svesni problema, doneću na sledeću sednicu uzorak iz reke, pa da svi udišemo to što dišu ljudi u Popovcu, Trupalu i Medoševcu - rekla je Sunčica Ivanović, odbornica sa liste “Biramo Niš”.

Na sva pitanja opozicije, predstavnici vlasti odgovaraju - jedino rešenje je u postrojenju.

Ono što radi Grad i što radi Republika je fabrika za prečišćavanje otpadnih voda. To je projekat koji vredi 85 miliona evra i kada on bude okončan svi problemi meštana ovih sela, ali građana Niša, biti rešen - rekao je gradski većnik Miloš Đorđević.

Radivojević tvrdi da nije bili prolongiranja rokova; foto: J. C. M.Na zamerke opozicije da se sa projektom izgradnje postrojenja kasni i da se on godinama prolongira direktor KLER-a tvrdi - sve je u rokovima.

Dobijena je građevinska dozvola, pripremni radovi su okončani i kreće izgradnja same fabrike, a rok za završetak je maj 2026. godine. Tvrdim da Grad nije prolongirao rokove - rekao je Radivojević.

A dok ne krene sa radom to postrojenje, fekalije će odlaziti u Nišavu. I smrad će biti tu.

Inače, kako je ranije najavljeno, postrojenje bi trebalo da spreči da se 30 miliona tona otpadnih voda godišnje ispušta u Nišavu, što se dešava već decenijama.

Međutim, građevinski inženjer Čedo Maksimović, koji radi kao emeritus profesor sistema vode i zaštite životne sredine u Londonu, tvrdi da je reč o zastareloj i skupoj tehnologiji, koja će dovesti do još većeg zagađenja vazduha, trošiti mnogo energije i puno koštati građane.

Upozoravao je da je takvo postrojenje već izgrađeno u Cvetojevcu kod Kragujevca, gde je na kilometar od njega, kako kaže, neophodna gas maska, kao i da slično postoji i u Subotici, a da zagađenost Palićkog jezera, koje prima prečišćenu vodu, pokazuje koliko je ekološki neprihatljivo.