"Snuje" na razboju i čuva zanat od zaborava

U selu Gorčince, blizu Babušnice, živi Karolina Stamenković jedna od retkih tkalja u ovoj opštini, koja je sve tajne ovog zanata naučila od bake iz sela koja joj je otkrila starinski način tkanja.

I dok su nekada sva sela na jugu Srbije imala drevni tkački razboj, sada su oni prava retkost. Tkanje ćilima i raznih odevnih predmeta bio je veoma poznat i cenjen zanat, dok je danas malo žena koje znaju da tkaju, a još manje onih koje se time bave.

I ženski kompleti se mogu uraditi na razbojuKarolina je tkanjem počela da se bavi 2004. godine kada je ostala bez posla. Tkanje je, kako kaže, volela od malena i odlučila je da se prepusti žicama i koncu, prvenstveno za svoje potrebe, a onda kako bi i zaradila.

Veštine ovog zanata prenela joj je žena iz njenog sela koja je bila jako cenjena.

Ranije su sve žene u selu znale da tkaju, ali je samo jedna znala da “snuje“ što znači da ume da napravi osnovu i postavi je na razboju. Ta žena je mene naučila da, kao nekada, postavljam osnovu na razboju. To mi je dosta pomoglo da kasnije usavršim svoje znanje ovog zanata - kaže Karolina. 

Odmah je poželela da nabavi stari razboj, na kojem su naše bake tkale i imala sreće. Našla je takav i sve što je naučila, naučila je na njemu. Karolina kaže da je razlika velika i da je mnogo teže tkati na starom, nego na savremenijem, mašinskom razboju.

Tkala sam i ćilime, ali sam se fokusirala na izradu odevnih predmeta. Par godina pravila sam unikatne kapute, haljine, šalove, ali od toga nisam mogla da živim. Trenutno radim samo na  horizontalnom razboju - objašnjava Karolina.

Objašnjava da je ovaj zanat jako interesantan jer se dobija jedinstveni proizvod.

Zanat joj prenela baka iz selaPreko Etnografskog muzeja Srbije 2008. godine bila je angažovana u Lapljem selu pored Gračanice na Kosovu, gde je održala obuku nezaposlenim ženama kako bi pokrenule svoj sopstveni posao izrade ćilima. Nakon nekoliko meseci uspešne obuke, vraća se u selo Gorčince i tada je osniva udruženje “Lužničke rukotvorine“ čiji je cilj očuvanje i negovanje starih zanata babušničkog kraja.

Nakon obilaska svih sela naše opštine, pored upoznavanja sa starim zanatima, upoznali smo se i sa problemima sa kojima žive naši  sugrađani. Tada smo doneli odluku da im preko udruženja pomognemo koliko smo mogli - dodaje Karolina. 

Karolina, zajedno sa saradnicima, trudi se da očuva sve stare zanate ovog kraja. Pre dve godine, u Domu Kulture u Babušnici organizovala je i obuku tkanja ćilima i odevnih predmeta, ali nije bilo velikog interesovanja.

Dolazile su devojčice dok su bile na raspustu, ali je njihova posvećenost tkanju kratko trajala - kaže ona.

Kako ističe Karolina, Babušnica je malo, siromašno mesto, te smatra da bi žene trebalo da joj se pridruže joj se kao bi negovale tradiciju i zajedno sačuvale tkanje od zaborava.