Sokobanjski rakovi stizali do bečkog dvora
Bogatstvo Sokobanje pored čistog vazduha leži i u njenim nezagađenim vodama, pa su se rakovi iz obližnjih reka početkom prošlog veka izvozili širom Evrope u korpama od pruća. Posle mnogo decenija, u Moravici se opet vide rečni rakovi.
Kao najznačajniji vodotok sokobanjske kotline bistra Moravica pruža se u dužini od oko šezdeset kilometara ulivajući se u Južnu Moravu kod Aleksinca. Izvire u podnožju planine Device i sa još mnogo dubinskih izvora i čistih planinskih pritoka i rečica biva pogodno stanište za ribe i rakove.
Moravica nekada obilovala rakovima, sada ih ima jako malo; foto: M. Živković
Sokobanjski rakovi bili su poznati i traženi još pre Prvog svetskog rata. Prema mišljenju specijalista bili su odlični. Spadali su među najbolje i najukusnije na svetu i izvozili su se davne 1910. godine u Pariz, London, Monte Karlo. Kako su se brzo pročuli po kvalitetu, kupovani su i za bečki dvor.
Predsednik Opštine Mihailo Stojančević, poznat kao Mika Ćurčija, u „Politici“ od juna 1935. godine govorio je kako se rakovi iz Sokobanje izvoze.
Prvo se nahrane, stave se u mahovinu i transportuju u korpama od pruća. Tako odloženi ostaju sveži 24 časa – govorio je Stojančević.
Veliki broj izvora na izletištu Lepterija; foto: M. ŽivkovićPričao je kako se sa izvozilo nastavilo jer su ovdašnje vode čiste i nezagađene, da je od te delatnosti u istoj godini zarađeno oko 15 hiljada dinara, a da je zarada od prodaje u Sokobanji bila i duplo veća.
Jedni pletu korpe, drugi sakupljaju mahovinu, treći hvataju rakove i to iz Moravice od njenog izvora do iza Aleksinca. Degustatori ističu da su najbolji rakovi u gornjem i donjem toku reke. Najbolje se hvataju u 4 ujutru. Noću izađu na livadu da pasu. Zato ih je lako hvatati malim mrežama. Teški su 50 do 70 grama – objašnjavao je Mika.
Zanimljivo je kako su rakovi iz Sokobanje stizali u zapadnu Evropu te 1935. god. U korpama sa mahovinom rakovi su transportovani kolima do Žitkovca, pa potom brzim vozom do Beograda, otuda „aeroplanom“ do Pariza, a odatle za London i Monte Karlo.
Rakovi traže izuzetno čistu vodu, kao i zaklone poput kamenja i potopljenih stabala; foto: M. Živković
Nakon rata rečni rakovi su nestali. Tada se, kažu, jedino zahvaljujući veštim i umešnim ribolovcima ovaj specijalitet mogao naći na trpezama bogatijih Sokobanjaca.
Danas u sokobanjskim restoranima na meniju nažalost nema rakova. U Moravici se nakon dužeg vremena oni ipak pojavljuju i iako u manjem broju, viđeni su na pojedinim izletištima. To potvrđuje da je ova sredina i dalje čista kako dolikuje jednoj ekološkoj opštini, koja je taj status dobila prva u zemlji 1992. godine.
Južne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Sokobanje.
Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.
Ovi tekstovi su deo projekta “Sokobanja u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Sokobanja, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Sokobanje i širem informisanju javnosti o ovom kraju.
Komentari
Poslednji komentari
Sale Jatak
18:27 // 7. 11. 2015.
Lep tekst, zaista i lepa reka. Dodao bih samo da je na salmonidnom delu Moravice (od izvora do Soko banje) trajno zabranjen izlov pastrmke a u celoj Srbiji je zakonom trajno zabranjen izlov obe vrste rakova (i potocnog i recnog) pa bi ipak trebalo obavestiti ljude i o tome. Iako su kazne velike, male planinske reke su uglavnom necuvane a narod je u Srbiji nazalost uglavnom gladan.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.