Spoj tradicije i modernog - jelka od grana badnjaka i bora, sa vunenim ukrasima po motivima Niša

Sa idejom da tokom novogodišnjih praznika spoji srpsku tradiciju sa savremenim običajima ukrašavanja domova, istoričarka Dragana Milić iz zaplanjskog sela Taskovići umesto jelke, okitila je grane badnjaka i bora. Plastične i staklene ukrase zamenila je vunenim i heklanim, koje je sama izradila po motivima po kojima su prepoznatljivi Niš i Srbija i njima okitila svoje novogodišnje drvo.

Kako je primetila da u poslednje vreme na jelkama i kućama dominiraju plastični i stakleni ukrasi, šljašteće lampice i trake sa šljokicama, Milićeva je odlučila da u njenom domu ove godine za vreme novogodišnjih praznika dominira tradicija. Na granama se zadržali i prirodni ukrasi; foto: N.M.;

Umesto plastične ili prirodne jelke, centralno mesto u njenoj dnevnoj sobi sada zauzima zemljana posuda iz koje vire grane bora i hrasta.

Htela sam da se pozovem na tradiciju, jer Srbi po običaju nisu kitili jelku, nego badnjak, a kićenje jelke počinje u 20. veku. Plan je bio da, u skladu sa savremenom praksom, izvedem dekoraciju koja se temelji na prirodi i tradiciji. Grane su od bora i hrasta, jedno predstavlja badnjak, a drugo jelku. Stavila sam grane u malo grne, glinenu posudu koja se nekad koristila da se u njoj kuva ili čuva hrana, a pored sam poređala kamenčiće i orahe - pojašnjava mlada istoričarka.

Kako nije želela da ukrasi za njeno novogodišnje drvo budu iz prodavnice, rešila je da se osloni na talente i kreativnost i da napravi originalne ukrase. Glinom je već pravila figure i posude, pa kaže da joj je bilo lako da od tog materijala napravi i medaljone sa likom Konstantina Velikog, Hristov monogram i zastavu Srbije.

Posebno su je inspirisali motivi po kojima je prepoznatljiv Niš; foto: N.M.;U svoje vunene ukrase utkala je i ono po čemu je Niš najprepoznatljiviji - tvrđavu, koje je napravila metodom pustovanja vune, a na jelci su pored tih dekoracija i one koje je isheklala.

Ovi od pustovane vune su mi najzanimljiviji da pravim jer mogu da pustim mašti na volju i vrlo se jednostavno prave. Treba samo da se uzme češljana vuna i da se oblikuje tako sto se bocka specijalnom iglicom. Oduzima puno vremena jer treba dosta da se bocka i utrne ti ruka, ali to sve nije bitno jer rezultat pokaze da je vredelo. Takođe se opustiš dok radiš, misli ti odlutaju... To je stari zanat ali može da se prilagodi savremenom dobu, vuna se boji bojama za jaja, pravi se dekoracija, a nekad se od toga pravila samo odeća i obuća - dodaje 27-godišnjakinja.

Pored onih koje je sama napravila, na jelci su i ukrasi kojim se priroda sama okitila - šišarka na hrastovoj grani i kitke od plodova šipurka i zrelih bobica aronije.

Svoje ručne radove pravim i prodajem kao suvenire, ali kako nema kupaca, većina završi kod mojih prijatelja kao poklon. Uglavnom sam heklala vunicom i vunom što nije baš osobeno, jer se hekla koncem za heklanje, ali sam htela da budu vuneni, to jest istog materijala kao i ovi drugi koji su pustovani - kaže Milićeva. Ukrase je pravila i pustovanjem vune; foto: N.M.;

Dok je pravila i smišljala ideje za ukrase, rešila je da ipak na njenoj jelci bude i nečeg modernog, pa je pored ukrasa sa tradicionalnim motivima okačila i vuneni emotikon, lik Rudolfa, irvasa crvenog nosa iz crtanih filmova, Deda Mraza, pingvina i novogodišnji paketić.

Za tradiciju su je vezale njena baka i majka, a kasnije je i sama rešila da nastavi tim putem - na master studijama istorije.

Od malena su me baba i majka učile da vezem, pletem, heklam i to mi je uvek bilo interesantno - navodi mlada Zaplanjka.

Slobodnog vremena kod nje je uvek na pretek, jer kaže da kao i mnogi drugi mladi u Srbiji, ni ona još nema posao iako je završila sa studijama. Zato ga upotpunjuje slikanjem, crtanjem, ali i volontiranjem u niškom Crvenom krstu, čijim akcijama se uvek odazove.