Srbija još bez presuda o zločinu iz mržnje

Nasilje u porodici motivisano seksualnom orijentacijom, govor mržnje na ulicama, grafiti sa porukom “ubij pedera”, a sa druge strane nekažnjavanje onih koji su učesnici ovakvih dela, kaže predsednica udruženja “Da se zna!” Dragoslava Barzut, su razlozi što veliki broj LGBT osoba ne prijavljuju zločine iz mržnje.

Iako u Krivičnom zakoniku od 2013. godine postoji Član 54a koji se odnosi na govor i zločin iz mržnje, do danas nije bilo sudskog epiloga u kome su se nadležni pozvali na taj član, dodaje Barzut. Tako su LGBT osobe, kaže, potpuno nevidljive za sistem.

Jedan od najboljih primera za koji postoji mogućnost da se ovaj član zakona primeni, kažu iz Komiteta pravnika za ljudska prava, je slučaj oca koji je tukao svog sina kada je saznao da je gej i to koristio kao olakšicu kada se branio.

On je pred svim institucijama, počev od Centra za socijalni rad, Tužilaštva, pa do Parničnog suda, izjavio “jeste ja sam njega tukao, ali ga nisam tukao dok nisam saznao da je gej”. Taj slučaj nam je reprezentativan i očekujemo da konačno, pošto ne postoji ni jedna presuda koja se poziva na taj Član 54a, da dobijemo bar jednu - objašnjavaju u Komitetu.

U Srbiji je praksa, objašnjava Barzut, da se ne kažnjavaju nasilnici, a upravo tako se i podstiče njihovo ponašanje, jer im se šalje poruka da je to dozvoljeno i legitimno. LGBT osobe onda žive u strahu, ostaju bez podrške u porodici, na poslu i u institucijama koje bi trebalo da ih štite.

Zato smo mi i pokrenuli portal u kome postoji upitnik za anonimno i bezbedno prijavljivanje, a nalazi se na adresi dasezna.lgbt gde osoba koja trpi bilo koji oblik nasilja ili želi da prijavi neki govor mržnje, zločin iz mržnje može to da učini - kazala je Barzut.

Značajan podatak za Nišlije je, dodaje, da u u Policijskoj stanici postoji Oficir za vezu i LGBT osobe mogu da odu i prijave slučaj anonimno.

“Sve manje zapaljivog govora u Srbiji”

Reči mržnje, odnosno zapaljivog ili huškačkog govora koji uglavnom izgovaraju vodeći ljudi i tako daju drugima zeleno svetlo za dela mržnje, objašnjava naučna savetnica u Institutu za društvene nauke Zorica Mršević, danas je sve manje, ali nedostaje afirmativni govor.

Situacija u medijima, posebno u elektronskim je, dodaje, takođe dobra, ali su problem komentari čitaoca. Pitanje je, kaže, da li je to strategija redakcije da uz neutralan tekst objave mnogo komentara koji sadrže pretnje, uvrede, psovke.

Komentari su ipak stvar koja se uređuje, dakle ne objavi se svaki komentar, oni prođu kroz filter, pa se ja onda pitam šta je to što nije prošlo kroz filter. Pored toga, komentari su najčešće nepotpisani ili potpisani sa “Pera Perić Srbin” ili “Đoka Srbenda”, znači identifikuju se kao neki branitelji srpske nacije - objašnjava Mršević.

Preporuke za razumevanje LGBT osoba

Kako bi se smanjilo nasilje, promovisala tolerancija i razumevanje prema LGBT osobama na Okruglom stolu iznete su preporuke, a jedna od njih je način postupanja u slučajevima zločina iz mržnje, odnosno detaljno postupanje policije i tužilaštva.

Učesnici su zaključili i da nadležni treba da vode posebnu pažnju o primeni Člana 54a Krivičnog zakonika, a LGBT osobe treba osnažiti da prijavljuju zločine iz mržnje.

Treba uvrstiti seksualnu orijentaciju i rodni identitet kao osnov diskriminacije i osnažiti instituciju Poverenice za ravnopravnost. Potrebno je usvojiti Zakone o rodnom identitetu i o istopolnim zajednicama, kao i izmeniti Zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja kako bi omogućio lezbejskim parovima vantelesnu oplodnju o trošku države - zaključili su učesnici.

Okrugli sto je održan u okviru projekta „Stvaranje tolerancije i razumevanja prema LGBT populaciji u srpskom društvu“, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške, a sprovodi Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije.