Srbija još nespremna za električna kola?

Ekonomičnost, ali i zaštita životne sredine, glavni su razlozi što se iz meseca u mesec u zapadnoj Evropi povećava broj onih koji kupuju električna kola, poput “tesle”. Iako ih zasad nema u velikom broja na ulicama Srbije, ali i regiona, kako kaže saradnik Fakulteta strojstva i brodogradnje iz Zagreba Borna Doračić i tu će se vremenom, sa padom cene stanje popraviti.

Na jugu Srbije već postoji nekoliko punjača za ovakve automobile, a jedan od njih se nalazi i u Nišu ispred zgrade Elektrodistribucije. Ipak nema mnogo vozača koji ih koriste, a Doračić smatra da je to zbog visoke cene, koja se kreće oko 100.000 evra, u zavisnosti od tipa “tesle”.

Boračić do Kopenhagena putovao električnim kolima; foto: S. M.Doračić dodaje da su, bez obzira na cenu, u zemljama Evropske unije, gde se na godišnjem nivou proda po nekoliko hiljada ovakvih automobila, odavno shvatili mnogostruke benifite vožnje električnih kola.

Rečima “jako tih i jako brz”, Doračić opisuje “teslu” i dodaje da je naročito važan ekološki aspekat.

Ubrzanje mu je 3,7 sekundi do 100 km na sat. Inače, puno manje zagađuje. Nema nikakvih izduvnih gasova, a ako se još i puni “teslinim” punjačem koji ima sertifikat da je struja proizvedena od obnovljivih izvora, onda nemate nikave štetne emisije tokom cijelog života vozila - rekao je Doračić.

Saradnik zagrebačkog fakulteta, otvorivši mapu Evrope, na kojoj su obeleženi svi punjači širom nje, kaže da se bez problema, na struju mogu prevaliti i velike relacije.

Zasada se stvarno može cijela zapadna Evropa obići. Od Hrvatske možete otići bilo gdije prema zapadu, bez ikakvih problema. Mi smo išli prema Kopenhagenu i nazad preko Poljske i nismo imali nikakvih problema - navodi Doračić.

Podsetimo, jula 2017. godine, kod Preševa je postavljen punjač za električne automobile, a on je prvi od od 5 koji su planirani da budu napravljeni na srpskim magistralama.

Saobraćaj na obnovljivu energiju

Kontrolna tabla "tesle"; foto: S. M.Profesor Neven Dujić Fakulteta strojstva i brodogradnje smatra da su električni automobili tek uvod u elektrifikaciju saobraćaja na Balkanu.

Električni auti su efikasni, troše manje goriva. Oni imaju baterije pomoću kojih se voze, međutim te baterije kupuje vlasnik vozila. A s druge strane, u elektronskom sistemu, varijabilni obnovljivi izvori traže skladištenje i akumulaciju energije. I integracijom tih dviju tehnologija je moguće povećati integraciju vijetra i solara u energetski sitem - navodi Dujić.

Došli smo do tačke kada stvari moraju da se promene što se tiče energenata, ocenjuje profesor Nikola Rajatić sa beogradskog Elektrotehničkog fakulteta.

Ne može više ovako, moramo menjati stvar. Od tih promena, mi smo stigli do zida ispred kojeg moramo da se zapitamo da li umemo ili ne umemo to da uradimo. Smisao održivosti je da i buduće generacije koriste ove resurse prirodne koje imamo, a to su, pre svega, vetar i sunce - navodi Rajatić.

On dodaje da je naučnicima primarni cilj da promene svest kod ljudi da shvate važnost prelaska na obnovljivu energiju.

U zemljama EU subvencije, u Srbiji birokratski pakao

Za razliku od velikog broja zemalja Evropske unije, poput Austrije, Belgije, Francuske, Češke, Finske, pa i susedne Bugarske, gde postoje brojne olakšice pri kupovini električnih kola, u Srbiji nema subvencija, a procedura za uvoz i registrovanje kola je čak i komplikovana.

Primera radi, prema podacima Evropske asocijacije proizvođača automobila, u Mađarskoj su vozači električnih vozila oslobođeni plaćanja registrovanja kola, kao i velikog broja taksi.

Električna vozila su oslobođena poreza na registraciju, godišnjeg poreza na promet i carinu - navode u Evropskoj asocijaciji proizvođača automobila.

Naime, da bi vozač u Srbiju uopšte uvezao novo električno vozilo, mora od proizvođača da nabavi homologacionu dokumentaciju, pa da sa njome od Agencije za bezbednost saobraćaja zatraži neophodnu potvrdu o homologaciji.

Međutim, čak i da to prođe kako treba, sledi registracija, za koju ponovo vlasnici ovakvih kola nemaju nikakve pogodnosti, osim što, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, ne plaćaju porez na upotrebu.

Da li će se u budućnosti govoriti o potencijalnim subvencijama, zasad nije poznato, jer u Ministrastvu za zaštitu životne sredine ne odgovaraju na mejlove sa pitanjima koje su ovom Ministarstvu uputili novinari Južnih vesti.