Srbija kao rusofilski "pijani gost" u Danu pobede i Evrope

9. maj je dan kada je kapitulirala nacistička Nemačka 1945, a 5 godina kasnije počelo je stvaranje Evropske unije. Stručnjaci kažu da se Srbija stidi svog najvećeg doprinosa svetskoj istoriji - partizanskoj pobedi nad fašistima, a da je danas od EU udaljenija nego pre godinu dana.

Najveći sukob u istoriji čovečanstva odneo je desetine miliona života, a svet posle toga nije bio isti. Pre 74 godine sovjetska Crvena armija i jedinice Narodnooslobodilačke vojske oslobodile su Jugoslaviju, a samim tim i Srbiju. Da su te istorijske činjenice zaboravljene u Srbiji i izuzete iz proslave Dana pobede potvrđuje i novinar Dojče Velea Nemanja Rujević.

Gledajući zvanični program, deluje da su Jugoslaviju od fašizma oslobodili neki misteriozni Rusi i možda malo Srbi, a ne jugoslovenski partizani i sovjetska Crvena armija. Jer svako sećanje na partizane neprijatno bi podsetilo na to da je jugoslovenski antifašizam neraskidiv od socijalizma, a to se ne uklapa u nacionalni kolorit - navodi Rujević.

Iako je Jugoslavija bila pobednica Drugog svetskog rata i zemlja osnivač Ujedinjenih nacija nastalih na pobedi nad fašizmom, Rujević tumači da Srbija neadekvatno obeležava Dan pobede.

Zvanične proslave Dana pobede u Srbiji su poput tipa koji slučajno bane na neku svadbu, ne zna da li je sa mladine il mladoženjine strane, nije baš ni siguran šta se slavi – ali vidi da se nešto slavi pa se besplatno oleši od alkohola - navodi Rujević.

To što se i u susednoj Hrvatskoj stide borbe protiv fašizma, Rujević kaže da nije nikakva uteha za Srbiju.

Dan Evrope - retorika vlasti i njenih medija podstiče rusofiliju

Evropska unija nastala je kao mirovni projekat na temeljima antifašizma, a Srbija je skoro dve decenije na putu evropskih integracija.

Urednik portala European Western Balkans Nikola Burazer ocenjuje da se Srbija ne nalazi blizu članstva u EU i da perspektiva pristupanja do 2025. danas izgleda lošije nego pre godinu dana. Ipak, dodaje da još nije kasno da se dinamika ubrza.

Vlast je do sada vodila proevropsku politiku, ali je upitno koliko to izraz iskrenog proevropskog opredeljenja, a koliko političkog pragmatizma. Sve manje ljudi u Srbiji iskreno veruje u evropski projekat, što se delimično može objasniti politikom vlade, ali i predugim trajanjem celog procesa - navodi Burazer.

Ovog 9. maja, ali i ranijih godina, u javnosti veću pažnju izazivaju ruske vojne parade nego ujedinjenje Evrope. Burazer tumači da u Srbiji poslednjih godina paralelno jačaju evroskepticizam i naklonost Rusiji, čemu dodatno pomažu retorika vlade i njoj bliskih medija.

Ovde inače vlada jedna opšta konfuzija kada je u pitanju odnos prema antifašističkom nasleđu, koju dodatno komplikuju današnje podele na “Evropejce” i “rusofile”. Može se reći da je odnos prema prošlosti uslovljena trenutnom političkom situacijom - objašnjava Burazer.

Inače, prema istraživanju Instituta za evropske poslove, ukoliko bi sutra bio raspisan referendum o članstvu Srbije u EU, 48% ispitanika navodi da bi glasalo za, 35% ima suprotan stav, 9% ne bi izašlo na glasanje, dok 8% njih ne zna kako bi glasalo.