Sretenje i Dan državnosti - verski i istorijski važan dan za Srbiju

Dan Republike Srbije, koji se obeležavao od nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 15. februara na verski praznik Sretenje, obnovljen je 2002, a za sve državne institucije i ustanove, i većinu privatnih firmi je to i neradan dan.

Liberalni duh ustava; Foto: Politikin zabavnikZa Srbiju je ovaj datum, podsećaju istoričari, značajan zbog dva istorijska događaja.

Prvi je 1804. godine, kada je počeo Prvi srpski ustanak protiv Turaka u Orašcu, a drugi, 31 godinu kasnije, kada je u Kragujevcu donet Sretenjski ustav, za vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića. To je bio jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi, koji označava i početak samostalne srpske države.

U njemu su izražene potrebe prosvećenog srpskog društva i slobodoumne ideje za ono vreme - ravnopravnost građana bez obzira na veru i nacionalnost, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja , razbijanje, sloboda raspolaganja zemljom, ali i ograničavanje autokratske vladavine kneza - naveli su iz niškog Pravnog fakulteta.

Sretenjski ustav je, dodaju, imao 14 glava, a njegov tvorac je prvi srpski novinar i književni sekretar Dimitrije Davidović.

Ovim dokumentom su regulisana pitanja crkve, državnih obeležja, prostorne organizovanosti Kneževine Srbije, ingerencija Državnog sovjeta i Narodne skupštine, a kao zvaničan jezik u sudstvu i upravi određen je srpski.

U Austriji i Rusiji Sretenjski ustav smatrao se revolucionarnim aktom. Podsmevali su mu se i smatrali ga neprimerenim za jednu malu balkansku provinciju Otomanske imperije. Na njihov zahtev i uz podršku Turske, knez Miloš je, nakon pedeset pet dana, ukinuo Sretenjski ustav - dodaju.

Foto: commons.wikimedia.org Liberalan demokratski Ustav nikada nije zaživeo zbog protivljenja svetskih sila

Srbija je donela krovni dokument još 1835. godine, u vreme kada se još nije potpuno oslobodila turskog vazalstva, kaže istoričar Vladimir Jovanović. 

I dalje je u Ustavu pisalo da turski sultan ima neku vrstu vlasti u državi, pored kneza Miloša. Ipak, bio je veoma napredan za to vreme i tada su govorili da je donet pod uticajem Francuske. Francuzi su zagovarali liberalizam i prava građana, tako da je taj ustav bio jedan od prvih koji je propagirao građanske slobode - kaže Jovanović.

Ni tadašnje velike sile, dodaje, nisu imale takav dokument, pa su bile protiv Sretenjskog ustava. 

Ustav nikada nije zaživeo u praksi, jer su odmah protiv njega ustale Austrija i Rusija, zbog toga što nisu ni one imale zakone takvog tipa, a kamoli jedna mala Srbija koja je do juče bila u vazalstvu turskom odjednom da donosi tako liberalan demokratski ustav. To što su Skupština i ministarstva dobila ovlašćenja, nikad se nije sprovodilo, što je i odgovarao knezu koji ga je pod prisilom i doneo - dodaje. 

Ipak, zbog toga što je 15. februar istorijski bitan datum, ali i važan praznik za srpsku pravoslavnu crkvu, Jovanović smatra da je ovaj dan i određen za Dan državnosti.

To je dan kad je Bogorodica Isusa odvela u hram da ga posveti Bogu i da umoli za svoje očišćenje. Tamo su se susreli sa starcem Simeonom koji je uzevši ga izgovorio molitvu ,,sada otpuštaš slugu svoga Vladiko,, jer je bio kažnjen da neće umreti dok ne vidi dete i majku. Bio je prevodilac pa je reč "devojka" preveo kao "žena", za šta ga je Bog kaznio. Bogorodica je zauvek ostala devojka jer je zauvek ostala devica. Sretenje je zbog toga što su se susreli u hramu - govori veroučitelj Miodrag G.

Zbog obeležavanja Dana državnosti neradni dani su 15. i 16. februar, a kako su saopštili iz javnih preduzeća i ustanova, u sredu i četvrtak radiće redukovano.