“Srpska Sicilija” kod Niša - oaza tradicije, vina i istorije duge 400.000 godina

Zaštićeno planinama od hladnih vetrova, ali i povoljnim geografskim položajem, kao i “mediteranskom klimom”, Sićevo kraj Niša postaje sve češća destinacija za ljubitelje seoskog turizma. “Ljude ostavlja bez daha, jer podseća na Siciliju” - započinje priču o Sićevu meštanin Žarko Martinović i napominje da pored prirodnih lepota, autohtonih biljaka, turiste privlači i hrana, vino i arheološka istorija stara više od 400.000 godina.

foto: Jelena Mišić Višedecenijska izolovanost od gradskog uticaja omogućila je meštanima Sićeva da sačuvaju svoj autentičan pristup životu, čineći da selo ostane jedinstveno, a Sićevčane čuvarima običaja i tradicije. Međutim, selo se poslednjih godina razvija kao destinacija za seoski turizam, a kako tvrdi Žarko Martinović izazovi očuvanja ekosistema postaju sve značajniji.

Borba za očuvanje sredine je nešto za šta moramo sami da se borimo, počevši od meštana, a ukoliko damo dobar primer i ljudi koji dođu ovde znaće šta moraju da rade i kako da se ponašaju. Nije baš ekologija ni ranije bila na zavidnom nivou, to moramo da promenimo, jer ovo ostavljamo našoj deci - kaže Žarko.

foto: Jelena Mišić Kada je reč prepoznatljivosti ovog sela, Martinović ističe kvalitet hrane i pića, a kao razlog navodi veliki asortiman bilja koje stoka svakodnevno pase, ali govori i o “mediteranskoj klimi” u sred kontinentalne, zbog koje je Sićevo jedino stanište žalfije, Ramonda Serbike i Ramonda Natalie u Srbiji.

Obe ramonde preferiraju krečnjačke stene, staništa su im po kanjinoma i klisurama i uvek se nalaze na severnim stranama, pa su i precizniji orijentiri nego mahovine. Interesantno je to da srpska ramonda nakon nekoliko godina mrtvila može ponovo oživeti kada se zalije kao da se ništa nije desilo - navodi Žarko.

foto: Jelena Mišić On takođe pominje i vinsku tradiciju kao neizostavni deo bogate kulturne baštine Sićeva. Iako je čuvena vinarska zadruga prestala sa radom 2000. godine, poslednjih 10 godina beleži se obnavljanje vinograda i usmeravanje ka visokom kvalitetu vina. Meštani, prilagodivši se novonastalim okolnostima, tvrdi Žarko, danas sa strašću gaje nove sorte grožđa i brižljivo proizvode vrhunska vina. Vinogradari iz Sićeva postaju ne samo vrsni stručnjaci u svojoj oblasti već i nosioci tradicije koja seže unazad 800 godina.

Krajem 19. veka u časopisu “Težak” zapisana je legenda o Svetom Savi, da kada je prolazio 1224. godine putem Via militaris, koji se račva na dva dela, došao i u Sićevo. Pitajući za vodu jednu domaćicu, rekla mu je da nema sveže vode, ali ga je ugostila i dala mu je vino od koga se okrepio. Tada je blagosiljao sićevačke vinograde. Odatle seže tradicija uzgoja vinove loze i traje već 700, 800 godina

foto: Jelena Mišić Mnogi običaji povezuju se sa vinom i vinogradima, jedan od tih običaja je i “Vinogradarska svadba”, kada mlada u nošnji gazi grođe, a koji svake godine obeležavaju na “Danima sićevačke berbe”.

Međutim, kako kaže, od svih običaja, meštani su najponosniji na Litije, koje se obeležavaju dan nakon Vaskrsa, a koje svake godine okupi više od 400 ljudi.

U vreme nakon Drugog svetskog rata kada su takve proslave bile zabranjene, Litije su krišom nastavljene da se obeležavaju. Znamenja su nosili u manastir presvete Bogorodice i to se odvijalo u tišini. Zato sada i dalje znamenja nosimo u manastir gde ostaju preko noći i kada Litija krene, prvo mesto za stajanje je hrastovo drvo Zapis pre ulaska u selo, odakle se sa klepalima ide kroz celo selo i blagosilja se krst - kaže Žarko Martinović.

Ostaci pronađeni u sićevačkim pećinama treći najstariji u Evropi

Kosti kozoroga i nosoroga, pa čak i ljudi, pronašao je tim arheologa u pećinama Velika i Mala Balanica u niškom selu Sićevo. Profesor beogradskog Filozofskog fakulteta Dušan Mihailović predvodio je istraživanja u pećinama, gde je pre više od 10 godina pronađena vilica zajedničkog pretka neandertalca i modernog čoveka.

foto: Jelena Mišić Da su dve pećine u Sićevu pravo arheološko blago potvrdila su i istraživanja iz 2019. godine kada je otkriveno ognjište staro najmanje 200.000 godina, a koje, kako je tada rečeno, ukazuje na to da je u paleolitu neandertalac mogao kontrolisano da koristi vatru.

Arheološka otkrića u pećinskom kompleksu Balanica kod Sićevačke klisure, stara su više od 400.000 godina pokazala su istraživanja i ukazala na to daje Srbija bila jedno od najvažnijih utočišta tokom ledenog doba, što omogućuje ovim nalazištima da u budućnosti postanu deo kulturnog turizma Niša i okoline.

Nikola Tesla počasni građanin Sićeva

Radovi na Hidroelektrani u Sićevačkoj klisuri, koji su stanovnici Niša prozvali “Vila na Nišavi”, počeli su 1898. godine, da bi 1902. godine bila izgrađena zgrada elektrane. Instalacije je postavljala bečka firma “Simens” 1908. godine, a već naredne godine Niš je imao struju. Svečanom otvaranju “Sveta Petke” trebalo je da prisustvuje i Nikola Tesla, ali zbog obaveza to se nije dogodilo.

foto: Jelena Mišić Tadašnji predsednik Opštine Sićevo i prijatelj Nikole Tesle Mateja Radojković, iz zahvalnosti, uručio mu je u Beogradu 1892. godine dokument kojim je čuveni srpski naučnik postao počasni stanovnik Sićeva, čime je već 131 godinu povezan sa niškim krajevima.

Najstarija likovna kolonija na Balkanu

Osnovana 1905. godine na inicijativu čuvene slikarke Nadežde Petrović Likovna kolonija sićevo je najstarija srpska, ali i balkanska umetnička kolonija.

foto: Jelena Mišić Tokom svog boravka u inostranstvu, Nadežda Petrović je sa kolegama iz Minhena, došla u tada, ne toliko poznato Sićevo, kako bi slikali zajedno, proučavali srpske narodne običaje, te razmenjivali mišljenja i iskustva.

Zbog sveopšteg doprinosa popularizaciji Sićeva, Osnovna škola u selu ponela je ime po srpskoj slikarki.

Među prvim strancima koji su 19. veku mogli da vide predele Sićeva i Sićevačke klisure, bili su putnici Orijent espresa koji su 1880. godine putovali tim vozom od Londona do Istanbula.