Šta bi niški studenti "prepisali" od evropskih univerziteta

Više praktične nastave u odnosu na teoriju, stipendije koje studentima omogućavaju da budu finansijski nezavisni i interaktivni odnos profesora prema akademcima samo su neka od pozitivnih iskustava koja su mlade Nišlije stekle studirajući u evropskim zemljama.

Studentima iz Srbije poslednjih godina pruža se šansa da preko različitih programa pod pokroviteljstvom Evropske unije odu na višemesečnu razmenu u neku zemlju starog kontinenta. Tamo imaju prilike da se upoznaju sa načinom studiranja i da ta iskustva, po povratku u Srbiju, prenesu svojim kolegama.

Nišlijka Ema Živković, master student anglistike na Filozofskom fakultetu u Nišu, septembra 2015. godine otišla je na desetomesečne studije u Barselonu na Univerzitet Pompeu Fabra. Kao i svi master studenti na tom projektu, prima stipendiju od 1.000 evra mesečno za troškove stanovanja, račune i namirnice.

Na razmenu je otišla u okviru projekta Sigma Agile, koji je pod pokroviteljstvom Evropske komisije, a ističe da je to što će imati diplomu evropskog fakulteta samo jedna od prednosti koju joj ovo iskustvo donosi.

Bolji uslovi za praksu

24-godišnja Ema objašnjava da je organizacija programa na univerzitetu, odnosno predavanja i ispiti, slična kao u Srbiji. Međutim, studenti u Evropi imaju bolje uslove za rad i praksu.

Recimo, na mom kampusu postoji studio za snimanje opremljen kamerama i mikrofonima, zatim "gluva soba", soba sa opremom za simultano prevođenje... Dakle, sve ono što je potrebno studentima koji se bave režijom, novinarstvom, akustikom, prevođenjem…- objašnjava Ema.

Kaže da studenti na univerzitetu imaju pristup bazama podataka i online časopisima koji se inače plaćaju, tako da besplatno mogu čitati i "skidati" radove i članke koji su im potrebni za prikupljanje bibliografije i pisanje radova.

Ema napominje da je glavna razlika između studija jezika u odnosu na Srbiju ta što master u Španiji služi isključivo kao priprema za doktorske studije.

Nasuprot tome, u Srbiji svi koji žele da rade u prosveti uslovljeni su da završe master studije bez obzira da li planiraju da kasnije upišu doktorske studije. Zato je jako teško prilagoditi program i onima koji žele da nastave studiranje i onima koji žele da dobiju diplomu kako bi mogli da se zaposle, tako da master studije u potpunosti gube smisao - ističe ona.

Jedan mentor za jednog studenta

Higijena u poljskoj medicini na prvom mestu; foto: Arhiva Pavle Pešić

Nišlija Pavle Pešić, student završne godine medicine, sticao je praksu 30 dana na anesteziološkom odeljenju klinike Medicinskog univerziteta u poljskom Gdanjsku. Oduševljen je higijenskim uslovima i činjenicom da tamo postoji mnogo više mentora nego ovde.

Imao sam mentora koji je bio zadužen samo i isključivo za mene. Naučio sam stvarno mnogo jer je sve vreme posvećivao meni, a ne grupi, pa bi taj primer mogao da se sledi i u Srbiji. Kod nas su grupe velike, pa profesori i asistenti nemaju vremena da se posvete svakome - objašnjava Pavle.

Studije u Madridu prate aktuelnu ekonomsku situaciju u svetu; foto: FB Dunja Jocić

Mnogo praktičnog rada i svakodnevno praćenje ekonomske situacije su na Dunju Jocić, master studenta ekonomije, ostavili najjači utisak za vreme master studija u glavnom gradu Španije.

Kvalitet predavanja je vrhunski, sve se svodi na praktični rad i radi se na realnim primerima vodećih svetskih kompanija. Takav model bi trebalo uvesti i kod nas. Profesori su tamo paralelno zaposleni i u tim kompanijama, pa svakodnevno pružaju uvid u današnju ekonomiju širom sveta - ističe ona.

Stipendija u Norveškoj proračunata do poslednjeg centa; foto: Arhiva Lena Virijević

Dunjina koleginica sa ekonomije Lena Virijević sticala je šestomesečno iskustvo u Norveškoj.

Cela Norveška funkcioniše tako da je sve proračunato, pa i stipendije. Znamo da je to jedna od zemalja sa najvišim standardom, ali oni daju tačno toliko koliko ti je potrebno da živiš sasvim solidno, dakle da te pare potrošiš na stan, hranu... U principu, sve pare koje dobiješ, uglavnom potrošiš tamo - kazala je Lena.

Sičnost sa studiranjem u Srbiji je, kaže ona, taj da se dosta pažnje posvećuje teoriji, ali je pristup profesora potpuno drugačiji.

Ono što bih posebno naglasila jeste potpuno opušten pristup profesora, koji je na drugarskoj bazi. Upravo to opušta studente koji slobodno mogu da prekinu predavanje i pitaju šta god ih zanima ili iznesu svoje mišljenje, pa tako predavanje postaje otvorena diskusija. To je nešto što bih preporučila da se ubaci u naš sistem školovanja - kaže 23-godišnja Lena.

Reforma obrazovanja i dalje izazov

Kada se govori o reformi visokog obrazovanja u Srbiji, najčešća asocijacija na nju je Bolonjski proces. Zakon koji je u skladu sa “Bolonjom” donet je 2005. godine, ali se prihvatanje novog sistema studiranja polako primenjivao.

Kako se navodi u Vodiču kroz strategiju “Evropa 2020”, trenutno, prema Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta, sve akreditovane visokoškolske ustanove imaju reformisane studijske programe.

Međutim, slaba efikasnost studiranja u novonastalom sistemu sugeriše da reforme nisu sprovedene temeljno i srazmerno opterećenju prosečnog studenta, kako to nalažu pravila „Bolonje”. S druge strane, razvoj kurikuluma prema ishodima učenja, a ne prema raspoloživom nastavnom kadru i njihovim kapacitetima i preferencijama i dalje predstavlja izazov za mnoge fakultete i visoke škole - stoji u Vodiču.

Drugim rečima, navodi se u ovom dokumentu, uspeh primene Bolonjskog procesa u Srbiji je i dalje otvoreno pitanje.