Šta sve "sretnu" matičari

Od početka 2013. godine u Nišu je sklopljeno oko 800 brakova. Iz Matične službe kažu da se danas venčanja po mnogo čemu razlikuju od prethodnih i da se često susreću sa neobičnim željama. 

Ove godine sklopljeno je oko 70 brakova više nego 2012. u istom periodu. U svakom trećem ili četvrtom slučaju mlada je par godina starija od mladoženje, što je prethodnih godina bila prava retkost. Venčanica u crnoj ili crvenoj boji, kao i mladoženja u farmerkama i patikama danas su uobičajeni.

Jednom su svi gosti nosili bele majice sa odštampanim kravatama, a kraći period bile su i u Nišu “aktuelne” deveruše u istim haljinama.

Matičar Helmina Pejović kaže da je bilo slučajeva kada dva brata ožene dve sestre, a jednom je mlada bila starija od mladoženje čak 20 godina. Česti su i maloletni supružnici, a bilo je i mladenaca koji imaju više od 70 godina.

- Viđala sam ljude koji su na pragu 80. godine, a kada sednu ovde preko puta mene vidi se ljubav, vidi se da su se iskreno zavoleli - kaže Pejović.

Među neobičnim zahtevima, ističu se veoma česte želje mladenaca da ih venča baš matičar Miloje Zečević koji se ovim poslom bavi više od 30 godina. On ovakve želje nikada ne odbija, jer se, kako kaže, čovek suviše dugo sprema za taj čin da bi mu ga on pokvario.

- Skoro su mi na svadbi prišli i mladini i mladoženjini roditelji da mi kažu kako sam i njih venčao, a nekada iste ljude venčavam po 2 puta sa različitim osobama- kaže Zečević.

Jedan par je, kažu, odmah iz Suda gde su se upravo razveli, došao da se opet venča, a seća se i žene koja je tražila da je sa drugim suprugom venča upravo Zečević i to obrazložila ovako:

- Doneli si mi sreću. Venčali ste me sa prvim suprugom, upisali ste mi dete kad se rodilo, upisali mog prvog supruga u Knjigu umrlih i sada hoću opet da me venčate - priseća se Zečević.

Posle toliko godina, tvrdi on, dovoljno mu je samo par sekundi i jedan pogled na svatove da “pročita” situaciju.

- Pozitivan ili negativan naboj se oseti onog trenutka kad uđu, po aplauzu ili licima gostiju. Nekada se, na primer, svi svatovi zaigraju zajedno ispred Kuće za venčanje, a nekada porodice stoje strogo odvojene, kao da je buldožer prošao između njih - kaže Zečević.

Seća se slučaja i kada je porodica nezadovoljna izborom svog deteta prijavila da je u restoranu bomba. Bilo je i onih koji su kasnili na sopstvenu svadbu jer su istog dana imali iznenadni smrtni slučaj, a dešavalo se i da trudna mlada umesto na venčanju završi u porodilištu.

- Pisali su molbu da matičar ode u bolnicu i venča ih, makar i neki minut pre nego što se rodi beba.

Česti su slučajevi da neko od mladenaca nije iz Srbije, a kako kažu, Nišlije se često žene Ruskinjama.

- Prvo venčanje nakon rata 90-ih bilo je venčanje Hrvata koji je u Nišu služio vojsku i želeo da se ovde venča - priseća se Zečević.

Pored već uobičajenih restorana, venčanja se odganizuju u niškoj Tvrđavi i Parku svetog Save. U zgradi Gradske uprave brak se može registrovati od ponedeljka do petka, a prosečno se sklope 2 dnevno, dok se u Kući za venčanje tokom maja i septembra venča ponekad i 30 parova istog dana.

- Venčavao sam ljude u zatvoru i to je uvek tužno. Neretko se dešava se da se dvoje venčavaju i kada je jedno od njih na samrti - kaže Zečević.

Suprotno očekivanju, ovakvi brakovi najčešće se ne sklapaju iz interesa već u situacijama kada su ljudi decenijama živeli nevenčani, ali žele da se “potpišu” pred sam kraj života.