Stare zaplanjske vodenice neće još dugo, država nema rešenje

Na potoku između Gornjeg i Donjeg Dušnika nalazi se ukupno 17 starih vodenica koje polako propadaju. Prema rečima meštana ovih zaplanjskih sela, svega nekoliko njih se povremeno upotrebljava, onda kada su ispravne.

Dejan Zdravković, jedan od mlađih meštanina koji održava vodenice; Foto: Srđan Stojanović Vodenice su u vrlo lošem stanju jer su urušene i urasle u korov, a pokoji stanovnik ovog kraja i dalje ih “održava u životu”. Iako niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko su stare, meštanin Dejan Zdravković tvrdi da su pojedine izgrađene pre čak 300 godina. On povremeno popravlja jednu, a kako kaže, i dalje ima ljudi koji tu melju žitarice. 

Iako sve ređe, ovde dolaze ljudi da melju pšenicu i kukuruz, a za nekoliko dana ću osposobiti jednu od njih – kaže Zdravković.

Da je ovaj kompleks na Gornjodušničkom vrelu u opštini Gadžin Han interesantan i istoričarima i Zavodu za zaštitu spomenika kulture, potvrdila je i direktorka niškog Zavoda Elena Vasić.

To je lep kompleks i ima potencijala da bude u upotrebi, kao i da bude turistički iskorišćen – dodaje.

Kako kaže, specifično je to što na svega nekoliko kilometara ima vodenica u ovolikom broju. Ipak, ona nije mogla da potvrdi da je ovaj kompleks pod zaštitom države.

U dva navrata smo snimali, iscrtavali i pravili planove vodenica, ali sve se ovo dešavalo samo kada lokalna samouprava pokrene inicijativu. Međutim, ubrzo sve stane. Za njih zasada ne postoji konačno rešenje – kaže direktorka Zavoda.

Ona dodaje da nije sporno da su pojedine izgrađene u 19. veku, ali da je malo verovatno da je neka od njih stara 300 godina, kako smatraju meštani. One su u više navrata nadograđivane, a da bi se sa sigurnošću utvrdila njihova “starost”, potrebna su, kaže, detaljnija istraživanja.

Obnova komplikovana zbog mnogo vlasnika

Većina vodenica u Srbiji, objašnjava direktorka niškog Zavoda, ima po 15 do 20 pa i do 50 vlasnika. Obično ih je pravilo i koristilo više porodica, dodaje, pa se broj vlasnika progresivno povećavao. To, objašnjava, komplikuje ozbiljan plan sanacije, a jedino što ostaje je da se radi sa ljudima koji ih upotrebljavaju tako što će njima da se pomogne i sugeriše kako da ih održavaju. Stari mlinovi se još upotrebljavaju; Foto: Srđan Stojanović

Nema svrhe stavljati pod zaštitu nešto što bi se štitilo zarad papira ako ne može da bude održivo. Ako mi to zaštitimo, treba nam saglasnost 50 vlasnika da bismo ih obnovili – objašnjava.

Ona dodaje da će najverovatnije u roku od nedelju dana biti završen njen rad o ovim vodenica, koji će, kako je kazala, biti dostupan javnosti.