Stepska beloguza - vrsta ptice po prvi put zabeležena u Srbiji kod Pirota

Ptica koja se gnezdi u istočnom Balkanu, delovima istočne Evrope, centralne Azije pa sve do istočne Azije, po prvi put viđena je i u Srbiji. Stepsku beloguzu prvi je primetio ornitolog Ivan Medenica na prostoru pirotskog sela Gnjilan, a do sada nije dokazano da se gnezdi na ovom području pa se smatra za ugroženu vrstu.

Pre dva dana, 12. aprila, stručni saradnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije Ivan Medenica primetio je primerak beloguze (Oenanthe isabellina) za koju nije mogao da oceni o kojoj se vrsti radi, a kako bi izvršio identifikaciju, ornitolog je fotografisao pticu, a potom i detaljno obzervirao.

Ovaj dugododišnji ornitolog, koji je svoja istraživanja dokumentovao i u knjizi Ptice Pirota, u kojoj je opisao 222 vrsta koja borave na prostoru kompenzacionog bazena, kaže da je godinama unazad pretraživao područje oko Pirota u nadi da će pronaći stepsku beloguzu.

Najbliži podatak o posmatranju ove vrste Srbiji je iz Dragomanskog blata u Bugarskoj, lokaliteta koji je 40 km vazdušnom linijom udaljen od Pirota. U Bugarskoj je vrsta zabeležena 1972. godine prvi put i od tada je redovna gnezdarica Bugarske. Bilo je pitanje vremena kada će biti zabeležena u Srbiji. Veoma je slična običnoj beloguzi (Oenanthe oenanthe) van perioda gnežđenja, od koje se razlikuje po debljini crnog ruba repa. Obojenost gnezdećih jedinki je poprilično drugačija - objašnjava Medenica.

Rođeni Piroćanac, koji radi u kancelariji Zavoda za zaštitu prirode u Nišu, dodaje da je ona migratorna vrsta koja zimu provodi u Africi i na Indijskom potkontinentu, a gnezdi se u istočnom Balkanu, delovima istočne Evrope, centralne Azije pa sve do istočne Azije. U Bugarskoj zabeležena 1971. godine, 50 godina kasnije u Srbiji; foto: Ivan Medenica

Preferira otvorena i suva travnata staništa sa kamenjarima, ali i suve travnate livade koje su pod stalnom ispašom. Stepska beloguza je u svojevrsnoj vezi sa tekunicama (Spermophillus citellus) čije jazbine u zemlji koristi za gnežđenje. Živahna je vrsta i stalno je u pokretu, što je generalno odlika svih beloguza. Po dolasku na odgovarajuća gnezdeća staništa, brzo ispoljava teritorijalno ponašanje i tera druge ptice sa svog prostora - objašnjava ornitolog.

Ova vrsta ima veliku površinu pojavljivanja (11,7 miliona kvadratnih kilometara) i populacija je po međunarodnoj uniji za zaštiti prirode (IUCN) ocenjena kao "najmanja briga“ sa veličinom populacije od 26 pa do 378 miliona jedinki na svetu.

Ipak, populacija u Srbiji, ukoliko se vrsta gnezdi, što treba dokazati, nema više od desetak parova, pa se kod nas može smatrati ugroženom.

Kako dodatno objašnjava Medenica, ovo je veoma vredan podatak za bazu podataka o rasprostranjenju divljih vrsta u Srbiji koja se vodi u Zavodu za zaštitu prirode.

Podatak o stepskoj beloguzi, kao vrsti koje preferira staništa poput karbonatnih livada i pašnjaka sa kamenjarima su veoma značajni za očuvanje brojnih drugih vrsta poput gorocveta, kosovskog božura i veoma retke vrste mrežokrilca pod nazivom Libelloides lacteus, vrstama koje su sve zabeležene na ovoj lokaciji - obašnjava Medenica.

Podsetimo, pre nekoliko dana ornitolog Slobodan Marković na livadama kod niškog sela Bubanj prvi put u Srbiji je zabeležio stepskog vivka, ugroženu vrstu ptice koja se retko viđa u Evropi.