Štete od grada milionske, naziru se rešenja za strelce

U nevremenu koje je juče pogodilo okolinu Niša, od grada su, kažu povrtari, potpuno uništene kulture na otvorenom, a oštećeni su i plastenici. Ukupnu štetu gradska Uprava za poljoprivredu neće procenjivati, proizvođači kažu da je šteta na hektaru pod kupusom oko milion i po dinara.

Kako priča poljoprivredni proizvođač iz Čokota Zoran Živković, potpuno su uništeni usevi krompira, tikvica i kupusa.

Krompir i tikvice je moguće u nekoj meri regenerisati, ali kad se glavica kupusa razbije, tu nema pomoći - priča Živković.

Grad pogodio naselja i sela od Ledene stene ka Merošini; foto: Z. Ž. Štete ima i na njegovim plastenicima na kojima samo folija košta oko 100.000 dinara.

Bar oni koji su osigurali svoje useve ne bi trebalo da imaju problema sa nadoknadom štete jer će komisije osiguravajućih kuća ovih dana izaći na teren da procene situaciju.

Međutim, na osiguranje svojih proizvoda ne odlučuju se svi poljoprivredni proizvođači što zbog, smatra Živković, nedovoljno razvijene svesti o toj potrebi, ali zato što neki nemaju dovoljno novca za polise osiguranja.

Prema rečima zamenika načelnika Uprave za poljoprivredu i razvoj sela Ljubiše Stojanovića, štetu će moći da nadoknade samo oni koji su se osigurali.

Mi smo preko sistema subvencija sagledali sve poljoprivredne proizvođače kojima subvencionišemo polisu osiguranja 70 procenata, a zatim osiguravajuća društva nadoknađuju štetu - kaže Stojanović.

Ova uprava, prema njegovim rečima, nije nadležna ni za procenu štete. Ona će biti merena samo na osiguranim parcelama, a za to su zadužene komisije osiguravajućih kompanija.

Čija je odgovornost?

Dok meštani Čokota tvrde da se nisu čuli nijedan hitac protivgradne odbrane, zamenik Uprave za poljoprivredu i razvoj sela Ljubiša Stojanović kaže da je od Republičkog hidrometeorološkog zavoda dobio informaciju da se dejstvovalo.

Šteta bi bila još veća da se nije reagovalo. Sa dve protivgradne stanice ispaljeno je 10 raketa - kaže Stojanović.

Sve je bilo belo; foto: Z. Ž. Inače, mnogi proljoprivrednici za svoje uništene useve odgovornim smatraju Grad iz čijeg se budžeta već dve godine ne plaćaju protivgradni strelci, zbog čega je većina njih odbila da ove godine potpiše ugovore.

Rezultat toga je da u Nišu rade samo 3 od ukupno 13 protivgradnih stanica.

Najavljeno moguće rešenje

Protivgradni strelci nezadovoljni su što za 24-časovna dežurstva tokom 6-mesečne sezone iz republičkog budžeta dobijaju honorare nešto niže od 3.000 dinara, a ni dinar od Grada koji im je poslednji put pre 3 godine dotirao još 5.000 dinara po mesecu.

Predstavnici lokalne vlasti tvrdili su da za takve isplate nema zakonskih osnova i da traže rešenje, a izgleda da se prvo nazire.

Pravila će biti izmenjena, pa će i lokalne samouprave moći da angažuju protivgradne strelce; foto: JVNaime, šef niškog Štaba za vanredne situacije Žarko Ranković kaže da je danas imao uvid u dokument u kom jasno stoji da će "po novom" protivgradne strelce moći da plaćaju i lokalne samouprave.

28. aprila imali su sastanak predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva finansija, Republičkog hitrometeorološkog zavoda i Državne revizorske institucije u vezi sa sufinansiranjem strelaca i u dokumentu jasno stoji da će po novom protivgradne strelce moći da plaćaju i lokalne samouprave - kaže Ranković.

Zato on očekuje da će, nakon što se ova izmena i verifikuje, i oni koji su odbili da potpišu ugovore to učiniti i da će Niš i njegovu okolinu od grada ponovo štititi dežurni strelci na svih 13 stanica.

Protivgradnih raketa, kažu, ima dovoljno.