Stojković: Država dnevno u materijal za istraživače ulaže burek i jogurt

Srpski univerziteti tonu na Šangajskoj listi zbog toga što država ulaže sve manje para u nauku, kaže genetičar Miodrag Stojković, a ove godine to se svelo na 120 dinara dnevno za istraživački materijal po naučniku, odnosno na vrednost bureka i jogurta. Osim što takav doručak nije dovoljan da "napuni stomake" istraživača i naučnika u Srbiji, Stojković kaže i da je nemoralno da naučnici koji rade u inostranstvu dobijaju dodatne honorare kako bi u svojim radovima potpisivali naše univerzitete.

Posle reakcije genetičara na društvenim mrežama, gde je saopštio da je morao da napusti Srbiju i ode na Harvard, a zatim i javne prepiske sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem oko stanja nauke u zemlji, sa čime se poklopila i nova Šangajska lista i pad srpskih univerziteta na njoj, naučnik iz Leskovca kaže da je takav rang bio očekivan s obzirom na to koliko se para poslednjih godina izdvaja za prosvetu i nauku.

Stava je da ukoliko država želi da unapredi ove oblasti, mora direktno da ulaže u ljude koji se naukom bave pri univerzitetu, a ne u dodatne honorare onih koji su otišli u inostranstvo što je slučaj profesora Stojana Radenovića koji je potpisivao radove za Univerzitet u Sadijskoj Arabiji i kojeg je nedavno ugostio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

To je prekršaj, to nije moralno niti etički ispravno. To je kao kada bismo platili Liverpulu da upiše nekom našem timu osvojene bodove za Ligu šampiona - smatra Stojković.

Dodaje da je bolje da se slede kriterijumi koje zahteva Šangajska lista, a da su za naše uslove najvažniji broj najcitiranijih naučnika koji rade na univerzitetu i članaka objavljenih u kvalitetnim naučnim časopisima. Uslov da se ispune ti kriterijumi su, navodi Stojković, veća ulaganja u nauku. Iznosi podatak da su drastično pala ulaganja u potrošni materijal za istraživanje, te da ona danas iznose svega 120 dinara po naučniku na dan.

Te kriterijume možemo da ispunimo i napredujemo na ovoj prestižnoj listi kada zamenimo zastarelu opremu i kada izdvajanja po naučniku nisu više nego poražavajuća, a iz godine u godinu sve niža: 2011. godišnje 1.200 evra po naućniku, prošle godine 650, a u ovoj godini do sada 250 evra. Znači naša država dnevno ulaže 120 dinara po naučniku. Burek i jogurt. Eto i odgovora zašto padamo - ističe genetičar.

Stojković je o ovome govorio i na društvenim mrežama, a jedan od njegovih tvitova bio je i o tome kako je ministar prosvete i nauke Mladen Šarčević mejlom tražio njegov telefon u Americi, na šta je on odgovorio da je telefon imao i dok je bio u Srbiji.

“Za potrošni materijal za istraživanje 2011. godine izdvajano je 1200 evra po naučniku, lane 650 evra, dok u prvih osam meseci 2019. ispod 250 evra”.

30 i kusur evra mesečno...
Ozbiljan problem kada neko ozbiljno tvrdi da ulažemo ozbiljna sredstva u nauku.

— Miodrag Stojkovic (@MioStojkovic) August 23, 2019

Posle medijske prepiske sa čuvenim genetičarom, ministar Šarčević je najavio da bi Stojkoviću ponudio da se pri Zdravstvenom centru u Leskovcu dobro opremi laboratorija i pokrene novi Institut za genetiku pri Univerzitetu u Nišu.

O tome da je Nišu potreban institut i da će senat Univerziteta odlučiti o tome iz koje oblasti i predložiti Vladi Srbije osnivanje, govorio je i rektor Univerziteta u Nišu Dragan Antić. I on je istakao da je nedostatak novca glavna prepreka boljem kotiranju ove visokoškolske ustanove na prestižnoj Šangajskoj listi.