Strah od kovida smanjio broj pregleda u Centru za mentalno zdravlje u Nišu

Iako u poslednje vreme dolaze informacije o više samoubistava u Srbiji, podataka o tome da li su povezana sa pandemijom i da li je zabeležen porast u odnosu na godine pre virusa još nema analiza, navodi direktor Centra za zaštitu mentalnog zdravlja Vladimir Đorđević. Postoji statisika o broju pregleda, a prema njoj broj je drastično smanjen. Đorđević kao razlog navodi strah građana da posete bilo koju kliniku da se ne bi zarazili kovidom, pa da će se tek po završetku pandemije znati precizni podaci koliko je uticala na psihičko stanje građana.

Neformalno se govori o tome da zbog krize izazvane pandemijom sve više građana treba psihološku pomoć i podršku, ali podaci govore da sve manje njih zaista i traži pomoć stručnjaka. U Centru za zaštitu mentalnog zdravlja u Nišu u odnosu na 2019. godinu, 2020. obavljeno 11.000 specijalističkih pregleda manje.

Razlog za to je naravno jedno pojačano uključivanje zaštitnih mehanizama, jer praktično svaki ulazak u bolnicu, odlazak na bilo koju kliniku iz ugla građana može da se tumači kao povećan rizik da se dođe u kontakt i da se zaraze – kaže Đorđević.

Kao drugi razlog navodi i to što ljudi u kriznim situacijama uključuju mehanizme odbrane, pa su fokusirani na preživljavanje, dok emocije ostavljaju po strani. Kad prođe kriza, dodaje, sva osećanja izađu na površinu, pa ističe da će tek nakon pandemije uslediti povećan broj ljudi koji će se javljati za pomoć, a da sada još ne postoji precizna procena o tome na šta je pandemija najviše uticala i sa kojim su se psihološkim problemima građani najviše suočavali.

Ono što se očekuje je značajan porast anksioznih stanja, depresije, kriznih stanja i "burnout" kod zdravstvenih radnika - navodi Đorđević.

Dodaje da je sindrom izgaranja na radnom mestu takozvani "burnout" i sada zapažen kod solidnog procenta zdravstvenih radnika, što dovodi do iscrpljenja psihičke energije, kao i da se trenutno za psihijatrijsku pomoć najviše javljaju oni građani koji su imali direktan susret sa koronom, posledice od virusa ili gubitke u porodici od posledica korone. Prethodne godine je bilo manje pregleda u odnosu na 2019. godinu, kaže Đorđević; foto: J. C. M.

Da li stalna promena epidemioloških mera psihološki utiče na Nišlije, Đorđević ističe da to nije slučaj i da nema nikakve psoledice na građane, da niko za sada nije zato tražio pomoć, pa da u takvim okolnostima oni treba da se prilagođavaju.

Jer, u stvari, pridržavanje mera omogućava ljudima da spuste nivo anksioznoti, da smanje nivo stresa i da nekako budu više u miru sa sobom i sa sopstvenom savešću, jer su uradili sve što je do njih. Pridržavanje povlači sa sobom i psihološku dobit – navodi Đorđević.

3 samoubistva u Beogradu u jednom danu pokrenula su brojne analize narednih dana. Takve informacije dolaze i iz drugih mesta, ali stručnjaci kažu da o trendu i uzrocima još ne može da se precizno govori.

O samim samoubistvima, o tom trendu samoubistava, mi sad ne možemo uopšte da ulazimo u priču, jer za to treba da se uradi analiza podataka i da vidimo šta se sa tim trendom dešava - navodi Đorđević.

Poručuje da svakome kome je potrebna pomoć i pregled može da se javi na broj specijalističke ambulante 018/4238707, a ističe i da građani mogu i bez zakazivanja da dođu na pregled u ambulantama Centra za zaštitu mentalnog zdravlja niškog Univerzitetskog kliničkog centra.

Kod nas je sistem organizovan tako da mi imamo svakog dana u ambulnti po 2 lekara koji su zaduženi za prve preglede, znači ne postoji lista čekanja – dodaje.

Svako ko dođe, poručuje da će ga primiti na pregled, te apeluje na sve građane kojima je potrebna pomoć da ne čekaju da prođe pandemija, već da da se jave.