Studenti napravili automat za reciklažu koji nagrađuje i mapira kontejnere

Niški studenti Visoke tehničke škole napravili su automat za reciklažu limenki i plastičnih flaša, jedinstven po tome što ga prate mobilna aplikacija i web sajt. Oni koji recikliraju mogu tako da učestvuju u nadmetanju i osvoje nagradu, a oni koji prazne automat uvek mogu da znaju koliko je on popunjen.

Iako postoje slični automati za reciklažu plastike i limenki, ovaj je zasad jedini koji nagrađuje one koji se "povežu sa automatom" preko aplikacije "Recycling Challenge", sakupljaju poene i budu najbolji tog meseca u recikliranju.

Automat je napravio tim od petnaestak studenata, a za to su koristili sve tehnologije i znanje koje su do tada stekli. Kako priča član tima Dimitrije Dimitrijević, neki su pravili sajt, android aplikaciju i programirali mašinu, a ostali su radili konstrukciju mašine i prese. U radu su, dodaje, koristili prethodno stečeno znanje, ali su uspeli i da nauče mnogo zanimljivih stvari. Uz automat ide i aplikacija; foto: JV

Mašina može da se pokrene na dva načina - preko android aplikacije gde svaki od korisnika može da sakuplja poene i tako se takmiči u čelendžu. Korisnik koji nema nalog može da startuje direktno na mašini, tu se nalazi taster i dobijete zelenu boju na mašini što znači da je slobodan ulaz i možete da ubacite ambalažu - objašnjava Dimitrijević.

Nakon nekoliko sekundi automat prepoznaje da li je ubačena limenka ili plastika, kaže Dimitrijević, a onda sortira otpad i presuje ga. Potom se informacije obrađuju i stižu do servera, dodaje, da bi se dodelili poeni korisniku ili se upisuju u bazu da bi se znalo koliko je kontejner popunjen.

Iako ima sličnih automata za reciklažu, kaže profesor Slavimir Stošović koji je radio sa timom studenata, jedinstvenost ovog je u tome što motiviše ljude da recikliraju i omogućava da oni koji prazne automat prate koliko je on popunjen.

Namenjen je pre svega građanima, ali i firmama i privrednicima koji se bave upravljanjem otpadom zato što naš softver omogućava da vodite evidenciju gde se ti kontejneri trenutno nalaze, ali i da dobijete optimalni put kako da obiđete najkraćom putanjom sve te kontejnere i pokupite otpad - pojašnjava Stošović.

Ovaj automat za reciklažu je, prema njihovim saznanjima, jedinstven u Evropi, jer ima više koristi za zaštitu životne sredine od sličnih kontejnera. Osnovni je reciklaža, gde Nišlije time što ubacuju limenke i plastične flaše recikliraju, ali je važna stvar i to što kamion koji sakuplja otpad ne mora svakog dana da obilazi sve automate, već preko sajta može da prati situciju i nađe najbliži put kojim treba da ide da ih prazni. Može da se pokrene na dva načina; foto: JV

Zasad postoji samo jedan ovakav kontejner, kaže, ali ima zainteresovanih firmi koje žele da ulože novac u razvoj ovakvih kontejnera, i njihova ideja je da ih ubuduće bude svuda u gradu.

On je sada kod nas u Visokoj tehničkoj školi, već je bio u osnovnim školama, vrtićima, na javnim površinama. Ovaj će sada biti u školi kao uzorak, a nadam se da će ih u budućnosti biti svuda u gradu, plan je da bar 20, 30 njih imamo u narednom periodu - dodaje Stošović.

Projekat koji vredi 600.000 dinara je finansirala Naftna industrija Srbije, a u okviru projekta su, dodaje Stošović, organizovali i seminare na kojima su motivisali mlade i objašnjavali ljudima zašto je važno da recikliraju.

Reciklaža kao prioritet EU Recikliranje u EU, podaci iz 2013. godine; Izvor: European Enviromental Agency

Koliko se u Evropi pažnje pridaje recikliranju, govori i plan "50/20", po kome bi do 2020. godine sve zemlje Evropske unije trebalo da recikliraju najmanje 50 % svog otpada.

Inače, i unutar same EU je ogromna razlika kada je recikliranje u pitanju, a ono je najrazvijenije u najbogatijim zemljama.

Tako se, prema zvaničnim podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine, još 2013. godini u Holandiji, Švajcarskoj i Belgiji recikliralo preko 50 posto otpada, a u Nemačkoj i Austriji i preko 60.